Kada ste me poslednji put ispratili, na stolu si pronašao splet linija, žvrljotine šizofreničara. Svaka linija imala je početak, ali on nije vodio ka kraju. Kraj je kod mene, moj kraj. Mapa tvojih koraka, a uporedo ucrtana linija mog uzaludnog traženja tebe u meni, sebe u tebi ili Njega u nama. Tražila sam te na obroncima tuđih misli, na izvorima tuđih reči, u ponoru sopstvenog života. Da sam te pronašla, moja bi se linija prekinula. Iako delimo sadašnjost, u prošlosti se nikada nismo sreli, a budućnost ne može da nas razvoji. Možda se dve paralelne prave u daljini ipak seku, ali dok daljine čekaju, u susret im ide samo jedna linija, ravna.
