Kada se prozor otvori,
pa ceo mesec
na njega stane.
U krvotoku pesma zašumi,
umilan glas
nasmejanu zvezdu zove.
Tad sklopim oči
i gledam sebe.
Tišina leže na grudi moje.
Najlepše misli,
same se zaigraju…
Na rame stanu
pa polete.
Evo se sunce
sa istoka sprema…
Mesec se iskrada
i spušta niz reku.
Još poneki pogled
zvezdi šaljem…
Grlim snove ,
koji teku.
