17. Juna 2019. | 17:13
Početna / Mesečina / Ljiljana Skelić Vemić: Brazda zaorana

Ljiljana Skelić Vemić: Brazda zaorana

Noć se na mesec naslonila.
Selo leglo, spava.
Ocu se misao
poput senke protegla.
Daleko odzvanja..
Tako je lepo, tamo pod brestom…
Debeo, prirodni hlad.
Tu se jela pogača vruća… Sir i kajmak.
Mamina korpa još mu,
na krofne miriše.
Šećer se prosipa sa njih.
Skupile se pčele, svađaju u roju.
Na cvet kuhinjske krpe,
sleti poneki leptir.
Priseća se volova…Motike i rala.
Pa mu se oko, na tren sklopi…
Na sred njive srce izađe…
Pa, sanja…Sanja duboko.
Tako je lepo, tu kraj bresta
Misli su mnoge uzorane.
Privio je rukom umorna kolena
/samo su kost i koža/
Rado bi, još koju brazdu …
A…Telo njive…Davno ga nažuljalo.
Sa stola sve beše pojedeno.
Snaga u brazdi nepovratno zaorana.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Ljiljana Skelić Vemić

Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.