Sunce se probudilo
ja i dalje sanjam…
Klupu jednu
ispod stare trešnje.
I sneg beli
da u njemu spavam,
ogrnuta nekim
dalekim vetrom.
Sa brade stabla
suze se cede.
Osećam da tu,
neko stoji.
Zašto se osećanja
sa okom ne slažu…
Nikoga ne vidim,
niti ja postojim.
U zenitu sunca
sustigle se misli.
Snovi potekli
sa suzama mojim.
Pogledah u prozor
i tek onako rekoh…
Nemilosrdna stazo…
daj mi malo nade…
dok po tebi gazim…
