18. Oktobra 2017. | 14:57
Početna / Mesečina / Ljiljana Skelić Vemić: Ravnodušnost

Ljiljana Skelić Vemić: Ravnodušnost

 

Tiho, lagano…
razmrsujem sećanje

Previše se tiska
u moje odaje

U ravnodušju,
nastao je tesnac

Kraičkom oka,
nazirem kajanje.

I… znam…da…
na usnama ti,
obećanja nema.

Sivilo čela
u prevaru vodi.

Niotkud čovek
Niotkud nada…

Uzdrhtalim dlanom,
reći ću zbogom!

Share on FacebookNovakujem

O autoru: Ljiljana Skelić Vemić

Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavljam u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretačem u poeziju. Vlasnik sam samostalne radnje i živim u Čačku. Majka sam dve odrasle ċerke.