Da li se ljubav,
olovkom piše,
ili se voli il’ uzdiše…
Ili je možda,
u klupi urezana
pa lepota ostaje
zauvek,
i posle kraja.
Ili se možda,
u repić veže
trakicom jako
da ne pobegne.
Ili se pak,
u džepić stavi,
I tu se čuva,
sa biserima sjajnim.
Da li je to samo
prividna tajna,
što kao buktinja
u grudima gori…
Ona se ne može napisati…
Ona se jedino
PRAŠTA I VOLI!
