Neka ide sve u materinu
Nikad, druže, ja umrijeti neću. – ( Jesenjinov stih)
Samo naći ću na drugom mjestu
Sreću.
Oh, zašto opet zavoljeh tu ženu kletu?
Zašto smrtne rane ja samo otvorih sebi?
Ja jednom bijah, jak, mlad
Ali vidiš druže da više nisam isti
Jer prođoh sve
I svašta.
Ne idi, ne idi, druže
Jer ostadoh sam.
Ti me druže, razumiješ.
Neću je ipak proklinjati
Žena ta sada život svoj.
Možda je kučka čak i sretna
Na bol i jad me je osudila.
Ti i ja duže dijelimo istu dušu
I ti si kao i ja poeta.
Reci mi, o reci mi
Je li ljubav uvijek boli?
Nek boli, nek boli
Ako joj je to po volji.
Tu sam s tobom druže
i reću ti jednu pametnu
A to je da nju kučkom nećemo nazivati.
Ne želim je večeras dirati
Želim samo sve zaboraviti
I uživati.
Sviraj druže
Sviraj i šuti!!
Njeno ime ne spominji noćas
I Rusku pjesmu ne sviraj
Jer iako ne govori o ljubavi
Sjeti me kako ne ulici ostadoh.
O ta Ruska žena kleta
Pitam se druže:
Je li sa ovog svijeta?
Sviraj gitaru
I šutI! – (Jesenjinov stih)
Nek ide sve u Rusiju
Odakle je i ona došla
Nema druže, mom srcu predaje
Samo tako.
