Da mogu vratiti vreme,
One naše davno prošle dane,
Kada smo zagrljeni ćutke
Gledali u nebo
I čekali zvezdu da padne…
U tišini noći
Tvoj je pogled klizio po meni,
Tvoje usne šaputale
Najslađe reči upućene meni.
Ove noći drhtim u samoći,
Krvari mi duša jer bolno shvata
Da više ništa smisla nema,
Ni ova noć,
Ni ovo nebo,
Nije ni bitno
Dal će zvezda da padne.
Obuzela me tuga,
Čežnja mi srce para,
Jer ti si sada negde daleko
I ne mariš
Za sav moj bol.
