17. Juna 2019. | 14:41
Početna / Strip / Mali zeleni ljudi, male zelene sveske

Mali zeleni ljudi, male zelene sveske

Najjača stvar – svratiš u striparnicu i vidiš dva izdanja sa istim likom na naslovnici, od istog autora, ali je jedno sveska a drugo tvrdokoričena…pa, manja sveska. Pitaš majstora „pošto je?“ i lik, koliko god se trudio, ne nalazi cenu za običnu svesku, te naglašava „evo ti oba po ceni ovog drugog, pošto ne mogu da ga nađem“. U prevodu, Ivan dobi jedan strip džabe, cena koju najviše volim da čujem. No, ostala mi je nedoumica. U kakvoj su vezi ta sveska i ta tvrđa sveska? Jel jedno prethodi drugom? Jel ima još svezaka, a ovo ovde je samo jedna tanja i jedan collected edition drugih tanjih? Kakav je bio ritam izlaženja? Da li je i bilo ritma? Pitanja koja prodavac nije mogao da odgovori, jer realno nije ni znao o kom stripu je reč (ne krivim ga, ni ja nisam znao) te je nelogično, čak Spokovski nelogično očekivati ga da mi na išta odgovori.

E sad, pomenuo sam Spoka zato što ćemo zaći malko u SF. Tačnije, SF bivše Juge i njegova dva najvoljenija časopisa, „Sirius“ i „Alef“. Prvi je sa hrvatske, a drugi sa srpske strane promovisao domaći i inostrani SF do ratnih godina i oba su podjednako odgovorna za razvoj SF fandoma u dva najbrojnija naroda negdašnje socijalističke republike. Kod „Siriusa“ počinje naša priča. Kasnih sedamdesetih se javila zelena maskota sa četiri roga, a bez nogu, koja će krasiti ovaj časopis. Dobila je ime Bočko od akronima BOČ (BuljoOko Čudovište). Nju je kreirao Krsto A. Mažuranić, ali će je jedna druga osoba zapravo etablirati kao favorit SF čitalaca poznih osamdesetih. Osoba zvana Darko Macan. Možda ste čuli za čoveka?

foto: www.darkomacan.com

Da, pre nego što je pisao za „Lavirint“, Francuze i Amere, Darko Macan je počeo skromno, i to upravo geg stripovima sa Bočkom u glavnoj ulozi. Da se nakratko vratim na prvi pasus, maltene sva moja pitanja su bila odgovorena u uvodniku albumčeta „Bočko: Dvadeset godina s nama“ izdavača „Mentor“. Uvodnik (koji je sam Macan pisao, s obzirom da je otvoreno priznao svoju opsesiju uvođenjem) otvoreno lista istorijat Bočka u izdatoj formi. Prvo je počeo kao geg strip u „Siriusu“ dok se časopis nije ugasio. Potom je išao u časopisu „Futura“, gde se ustalio i, na sreću autora i čitalaca, nije gašen. Međutim, njegova istorija glede samostalnih izdanja je još interesantnija. Krenulo je putem fotokopiranog fanzin izdanja „Priroda ne dijeli svima podjednako“, sa uvodnikom urednika Siriusa Hrvoja Prčića, koju cenim da nikada neću uspeti nigde da iskopam. Usledila je sveska koju sam dobio džabe u toj striparnici, naslovljena „Bočko“. I ovo je fanzinaška fora, samo sa malo boljom štampom – kartonske korice, 24 table, sitan format, ništa impressum, ništa ISBN, CIP, jok more. Valja pomenuti da je ovde kolor naslovne strane i dizajn korica radio izvesni Seb, civilno ime Sebastijan Čamagajevac, u slobodno vreme etablirani strip autor i ilustrator. No 2008-me godine je Macan rešio da Bočka fino sakupi u jedno malo albumsko izdanje zarad svih ljubitelja malog lebdećeg svemirca.

Zašto objaviti Bočka uopšte? Naposletku, nije kao da je Macan još tada pomanjkavao u broju kvalitetnih radova, ili pak radova uopšte. Zašto se nakon „Ratova zvezda“, „La Bette-a Noire-a“, „Grendel Tales-a“ i drugih radova vratiti na geg strip koji je bio poznat samo određenom broju publike, određenom broju koji nije čak bio ni sigurna publika za kupovinu istog?

Za neupoćene, „Bočko“ je Macanov prvi objavljeni strip ikada. Dakle, pre „Bočka“ nije bilo ničeg stripskog od Macana u zvaničnim publikacijama. Uz to, ovde je kompletan autor, i crtač i scenarista. E sad, ruku na srce, uvek mu je primetno bolje išla druga, verbalna varijanta. Neopisivo je često da ljudi koji su odlični scenaristi i pripovedači (Darko Macan, Marko Stojanović, Dušan Vukojev, Predrag Đurić, Davor Dramićanin, Nil Gejmen, Alan Mur, Robert Kirkman, Mark Milar, Ed Brubejker, Džejson Aron) ispadnu očajni crtači. Ovde nema uvrede, i potpisnik ovih redova je patetičan što se crteža tiče. Naravno, Macanu je oduvek išao specifični način crtanja, onaj karikaturalni, svedeniji. To možda ne bi ležalo na jakim serijalima poput „Grendel Tales-a“ ali za „Bočka“ i te kako funkcioniše. Veština je od malog napraviti mnogo.

foto: www.darkomacan.com

A šta „Bočko“ krije što ga je održalo u ne jednom, već dva časopisa i što je zavredelo tvrdokoričeno izdanje dvadeset godina posle? Pa, mahom stara, dobra SF šega. Autor se zeza sa poznatim tropovima naučne fantastike, čačka proverbijalnu mečku onamo u šta se ljubitelj SFa kune. Ali to radi na luckast, nenametljiv način. Bočko kao lik nije tu da pljuje po SFu. Tu je da razonodi fanove istog.

Naravno, nisam odao način na koji to mali zeleni lebdač to postiže. Nisam pomenuo Bočkicu, ortaka medveda, cameo pojave poznatih SF zvezda… Sve to ostaje za otkriti čitaocima. A kako nabaviti „Bočka“? OK, ja sam imao sreće pa sam naleteo na strip, ali kako će drugi? Iskreno, ne znam. Uvek možete da pitate Macana. Siguran sam da bi vam drage volje prosledio nekoliko tabli iz istog. A i tih nekoliko je dovoljno da vidite da je i mlađi autor imao nešto da ponudi, pre velelepnih angažmana u inostranstvu i etabliranja imena u svetu stripa.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Ivan Veljković

Ivan Veljković
Recimo da ova persona voli umetnost. Recimo da ova persona smatra da je umetnost mnogo širi i bogatiji pojam od onoga što ljudi uglavnom pripisuju tom terminu. Recimo da se umetničke vrednosti nalaze podjednako i u književnom delu, i u slikarskom delu, i u filmskom ostvarenju, i u video igri, i u ostvarenju na polju stripa. Eto, rekosmo dosta (a opet nedovoljno), a pisaćemo još i više (i naravno, nikad dovoljno).