Tražila sam tvoj osmeh da ga u rime stavim, ali je on nemiran, iskričav, zagonetan, zao, kao tvoj pogled, rime bi izgubile smisao, stapajući se u igri očiju, u kojima vatre gore, od strasti, i čežnje, dok po mojim usnama lutaju, tražeci spoj dodira dve usne, i kakav bi to stih bio nadahnut žarnicama, kad nemiri pišu svoje taktove, po kojima ljubav igra igru, ispisujući svoju ariju, i poeziju samo za sebe… Predajem se, priljubljujem pogled uz tvoju toplinu pogleda, dotičem usnama tvoje, lagano ispisujem tragove, dok gledam u modre oči, i priznajem da ove stihove ispisuje LJUBAV!
