Uporno dugo daljine stoje
raširene u prostoru vremena,
zarobile me u tebi, izokrenule pravac,
porobile vreme, dugo, uporno
prikrajale trenutke zarivene u izdanku ljubavi,
otvoreno udahnule razlistale sreće
u mirisu požude koja gori i prisvaja
uporno trenutke rastrzane koj stoje
između tebe i mene odvajaj uvreme
upornom tišinom koja opominje
oštricama tragova poljubaca na telima
koja su se imala, a odgurnula ih nemoć
savladavanja životnih prepreka,
čekaju upleten susret prigušen
traženjem, uplašen strahom
koj otklanja osećanja u begu
među korake niza izgubljenog vremena
koje ništa ne menja, samo potvrđuje
nemoć da se odagna dogma zabranjene ljubavi
koja osvaja i kad zaćut i čeka
trenutak da je pokrene i pokaže
šta je dobro a šta ne valja
u zaostalom zagrljaju koji mudro vreba
ishod predaje časti ljubavi zabranjenoj
ioživljava je, ukradenu prepun osećanja,
uporna moćna zahvata razum,poziva
savest da otklono zidine koje brane
da odjekne susret odgurnute ljubavi
koja čeka i podseća na još živa osećanja.
