Osetiš da ti je neophodan odmor
od sebe i od svih,
zajezdio umor u tebi,
potrebni su ti mir i tišina
prigušene samoće
uz pero i notes
kad krenu stihovi
za opuštanje duše,
proputovanje mislima
je užitak pravi
sabiranje i oduzimanje
koraka rimovanih
u stihovima
kao rešavanje jednačina
nepoznatih, i što te čudi
svest o podstanarudu
svog vlastitog života,
kad su ti ograničene žalbe,
i nemaš naizgled rešenje,
žališ, uporno zapisuješ
jednačine od svog romana
pisanog svakodnevno,
dok nerado kleseš
lice nemirnog dečaka u sebi,
ti bi da mu silom izmeniš
ćud i karakter,
navike koje on voli,
ne trudi se, ne vredi,
kasno je za promene,
voli ih on isuviše,
a ko danas ne greši
i nema poroke?!
