Pesnik je osuđen
na pero, ljubav,
i misli života.
Mudar je, neukrotiv,
hrabar i smeo.
Nežnošću sklupčan
u ljušturi svojoj.
Piše brižno,
puneći stupce,
dok se ne napune
stihovima listovi
belog papira,
i reči poteku,
kao najlepša uvertira,
da čitaocima od miline
osmeh probude,
dušu im ispune toplinom,
bilo suglasjem tonova,
ili razdaljinom.
Sreću i smeh širi na sve strane,
za to se pesnik pobrine,
i ne sme da omane!
