Tražim te po osamljenim daljinama
bespuća nebeskih rubova snova
kojima težiš i koje te mame,
tražim te po opustelim ulicama
grada u kojima si zatočenik duša,
u liku slučajnih usputnih prolaznica,
u oku detinjstva te tražim,
tu ti je duša, tamo
odjezdiš da mir potražiš
kad ti sve dosade, u
beskrajnoj ljubavi
što si im ostavio
i pustio pipke nedostajanja
koje bole i kojima te
tražim, zovem te, Tebe,
koji si me opčinio i
napravio žrtvom,
da dođeš i umiriš čula uznemirena,
jer im ne daješ mira,
u mojim očnim kapcima si,
u isprepletenim mislima,
moja senka si, san
i stvarnost koja me
prati, Sunce duše i
osmeh ispunjenih želja.
