Grupa Divlji kesten, nastala je u jesen 1992. godine, u ratnoj, ledenoj i sankcijama osuđenoj Srbiji i Crnoj Gori tada. Vrativši se sa studija iz inostranstva, osetio sam snažnu potrebu da okupim grupu drugara i realizujemo davnašnju želju da napravimo bend. Nedugo zatim pridržio nam se i klavijaturista, u to vreme izbeglica iz ratnog Sarajeva i grupa se “kompletirala” u četvorku.
Za samo desetak dana, izmaštao sam osam ljubavnih pesama, među njima neki od najvećih hitova grupe – “Kristina”, “Ti si moja muzika”, “Suze krijem same teku”,”Samo da te ne volim” i posebno “Zorane, Zorane” (ZAM 1992). U zimu te godine, jedne snežne noći, od 01h do 06h ujutro u TV Politici snimamo spotove za dve pesme “Krstina” i “Zorane, Zorane”, već od prvog emitovanja grupa i pesme doživaljavaju trenutni vrtoglavi uspon. Prvi album i kaseta se prodaju u fantastičnim tiražima i grupa kreće van svih očekivanja, na seriju koncerata posle samo nekoliko meseci od osnivanja. Kako kruna tog perioda, ređaju se godišnje nagrade za NAJ bend te godine. Najveće otkriće, najdebitante, najveći hit “Zorane, Zorane” itd.
Učešće na prvom festivalu “Mešam”, sa pesmom “Nataša”, postiže ogroman uspeh i najavljuje drugi album koji izlazi u januaru 1995. godine za PGP-RTS (postajemo ekskluzivci ove velike kuće) DIVLJI U SRCU! Publika odlično prihvata nove pesme i “Na krilima uspeha”, prvog albuma ređaju se hitovi “Nataša”,”Gori, gori srce moje”, “Oči zelene”,”Ko će suze da ti briše”…
Nastupamo kao specijalni gosti na povratničkom koncertu Lepe Brene na Tašu i tada postajemo deo ekipe i gosti na ogromnoj turneji Dragane Mirković. Napominjem da je to bilo vreme kada se forsirala i bila emitovana 1999. godine isključivo narodna i turbofolk muzika, tako da je bilo normalno da ko izvodi pop ili dens muziku nastupa sa velikim “narodnjačkim” zvezdama tog vremena (TAP 011, Knez, Ivan, Dr Iggy, mi itd.). Tu bend dobija veliko iskustvo sviranja pred ogromnim brojem ljudi kao i priliku da nas vide u ogromnom broju gradova, zemalja i kontinenata. Ta činjenica je bila presudna da se već krajem ’95 godine odlučimo i za organizovanje naše prve samostalne turneje koja prolazi odlično. Sledi veliki broj nagrada, priznanja, ređaju se se spotovi, TV nastupi, snimamo i drugi samostalni TV Poster za RTS i na leto prvi put nastupamo u najvećim prepunim baštama na Slovenskoj plaži u Budvi (što ćemo raditi svakog leta po tri meseca svako veče, šesnaest narednih godina).
Godine 1996. izdajemo i treći album, kasetu i tada tehnološku novinu – CD pod nazivom “ LUDI OD LJUBAVI” – PGP-RTS. I opet veliki broj hitova za sva vremena “Rođendan”, “Svrati ponekad”, “Mrvica”,”Suzana”. Bend kreće na svoju drugu turneju koja je trajala dve godine. Neposredno pred bombardovanja 1999. godine, prelazimo u City records i izdajemo četvrti CD pod nazivom “Ni sunca ni kiše”,”Lutka”,”Dunjo moja” i druge. Konačno u novembru 2000. godine izlazi i peti CD (PGP-RTS) “Oči u oči”, pesme “Srcu nije lako”, feat Dragana Mirković, ”Nek ti kažu kiše”, “Lažem”, lako pronalaze put do srca slušalaca i traju i dalje.
Početkom 2002. godine dolazi do razmimoilaženja unutar benda, pre svega oko muzičkog pravca u kom bismo trebali da nastavimo i grupa se razilazi nakon deset godina, zaista furioznog tempa. Taj period je obeležio i po rečima muzičkih kritičara neupamćeni uzlet na muzičkoj sceni, veliki broj pesama za sva vremena, spotova, Tv nastupa, šou programa, hiljade koncerata širom sveta, priznanja pet Oskara popularnosti, Melos estrade i četrdesetak drugih, dvanaest nastupa na svim tada relevantnim festivalima zabavne muzike (Mesam, Sunčane skale – Herceg Novi, Pjesma ljeta Budva i drugi koji se u privatnim razgovorima sa članovima najvećih grupa sa ovih prostora možda dogode nekom bendu za 30 ili 40 godina. Stvarati emotivnu muziku i stihove u beskrajno turbulentnim vremenima sa čak nekoliko užasnih ratova u okruženju, bombardovanjem, sankcijama, smatram danas jednim od najvećih postignuća iz tog vremena, a intimno najveću mešavinu sreće i ponosa predstavlja činjenica da ne prođe koncert, a da mi ne priđe neka devojka, žena i kaže: „Drago mi je ja sam Kristina, Natasa, Ivana, ja sam dobila ime po vašoj pesmi“. Patetično, ali meni neprocenjivo. Nakon 2002. godine, radim na stvaranju prvog samostalnog CD-a i 2004. godine izlazi “Ujed za dušu” (BK sound), sa deset novih pesama.
Prvi put nisam samo ja autor muzike i tekstova (Leontina, Željko, Kiki Lesandrić, Braja) i sa njega se izdvajaju hitovi “Hajde na sto”, “Ako odeš ti” (Budva 2004. festival), “Ivana”,”Prevara”. S obzirom da je BK TV iznenada potpuno ukinuta, ne uspevam da promovišem na adekvatan način i ostale pesme. Nastavljam solo karijeru i 2008. godine za City records izlazi dupli CD sa najvećim hitovima Divljeg Kestena i solo (22 pesme) plus četiri nove. Pesme “Ničija”, “Zlato” su bile dosta slušane. Napokon 2013. godine izdajemo CD “Najlepše balade“ Divlji Kesten 1992-2013. City records, kolekciju najlepših balada koje su bile i ostale zaštitni znak grupe.
Marko Spirić: Koliko dugo postoji grupa Divlji Kesten?
Igor Starović: Već sam defakto odgorovorio, znači ove godine 25, jubilej. Grupa je bila u istom sastavu od 1992-2002. godine, klavijaturista iz iste postave ostaje sa mnom do 2008. godine, a zatim radim sa različitim ljudima. U toku je formiranje nove ekipe muzičara koji će činiti bend.
Marko Spirić: Koliko ste albuma izdali do sada?
Igor Starović: Pod imenom Divlji Kesten ukupno šest ( pet studijskih za ZAM, PGP-RTS, CITY RECORDS I Divlji Kesten LIVE (Goraton 2002.), kao i veliki broj festivalskih CD izdanja i raznih kompilacija za naše kao i za inostrano tržište. Kao Igor Starović jedan CD (BK Sound, 2004), a kao Igor Starović & Divlji Kesten dva CD-a (City records), ukupno devet.
Marko Spirić: Kojim se hitovima najviše ponosite?
Igor Starović: Pesme koje je sama publika odabrala kao najlepše, ali kada bih morao da izdvojim neka to bude “Kristina”, “Svrati ponekad”, “Samo da te ne volim”…ma ne mogu da prestanem da ih nabrajam – kroz smeh objašnjava Igor.
Stepenice su izazov njegovog puta, parameter izazov, smernice ka uspehu. Stepenice na kojima je odrastao i koje i dan danas prelazi polako, jednu po jednu, jer je naučio da ne treba da žuri, da ne sme da bude brži od sebe, svoje muzike i svojih godina jer onda do vrha nikada neće doći. Ima svoj deo mira, svoje daljine i svoj život daleko od scene, medija i popularnosti. Pre svega je jednostavan, otvoren i prirodan čovek koji živi i stvara muziku onako kako oseća, vodeći se iskrenošću i emocijama. Pametan čovek, duhovit, srdačan sa pravim manirima i važnim snovima. Racionalan i oslobođen patetike, trivijalnosti, banalnosti i površnosti.
https://www.youtube.com/watch?v=dIUdZszjqtc
Marko Spirić: Da li je pesma “Kristina” namenjena nekoj osobi iz tog perioda?
Igor Starović: Zanimljivo pitanje i odgovoriću sasvim iskreno – NE. Kada se osvrnem iza sebe shvatam da su moje pesme imale ambicije anticipirajući karakter, znači nisam pisao i izmaštao ih kao proslediću nekog prethodno emotivnog iskustva, već sam “ušao u film” i zamislio situaciju i emociju koja je proizašla iz neke ljubavi. Sve, ali sve pesme su mi se kasnije nekada i mnogo kasnije događale u mom intimnom životu. Do zadnje strofe i note, zaista. Ali tada kada sam ih stvarao nisu, čudno je to, ali istinito. Verovatno je to i glavni razlog zašto me ne mali broj puta novinari, ali i ljubitelji naše muzike pitaju upravo ovo tvoje pitanje… Iskrene su do poslednje kapi emocije.
Natavak priče nam potvrđuje ispravnost Igorovih stavova i načina na koji vodi svoju karijeru i svoj život. Učeći iz svojih i tuđih iskustava, slušajući sebe i svoje osećaje, odolevajući iskušenjima uvek svestan da je muzika ona koja vredi i koja ostaje, a ne glamur ekrana i naslovnih strana, on ide napred. Na vreme je shvatio da je sve osim kvaliteta prolazno i sebi za cilj postavio trajanje. Zna da prepozna zamke i slepe ulice. Šoubiznis ume da bude klizav teren za one kojima je cilj pet minuta slave. On čvrsto stoji na zemlji, od onoga što je ponuđeno uzima malo, bira i ne pravi ustupke. To je dovoljno za uspeh koji ga nije zaslepio i od njega napravio isfrustriranu medijsku karikaturu, već zadovoljnog, stabilnog i ostvarenog čoveka.
Marko Spirić: Iza Vas su velike stvari, šta je sledeće?
Igor Starović: Trenutno radim sa ekipom saradnika na jednom (za mene) velikom i ambicioznom projektu. TV Koncert, uživo sa publikom, “NOĆ SA DIVLJIM KESTENOM”! Odsviraćemo najveće hitove DK u novim i osavremenjenim aranžmanima u veoma intimnom i toplom ambijentu sa publikom i kao uvek podeliti i razmeniti million tona emocija, uz karakterističan Kestenovski zvuk. Izlazi I CD sa tog LIVE-a, biće emitovan na “velikim” televizijama, izvešćemo i neke potpuno nove pesme. Mnogo se radujem celoj priči, biće to prilika da zaista veliki broj ljudi koji su voleli našu muziku uživaju u podsećanju na neko minulo vreme, a i nova publika ih možda čuje prvi put i zavoli, kao što su nas voleli i njihovi roditelji. Uglavnom DIVLJI KESTEN ponovo na okupu. Leto provodimo radno, zakazani su kocerti širom regiona, ekipa se kroz njih dodatno uigrava, tim izdanjem bi smo obeležili 25 godina benda, pa slede kocerti, ali o tom – potom.
Marko Spirić: Mnogi se brzo vinu u zvezde, još brže padnu i budu zaboravljeni. Mislite li da je bolje ići malim koracima ka vrhu?
Igor Starović: To je veoma tačna konstantacija. Kako stara poslovica kaže: “ Kako seješ, tako žanješ”. Mada, ne postoje pravila, ja mislim da svaki umetnik ima svoj put. Mnogi mladi ljudi mi se često obrate za savet i prirodno je da je mladost brzina, žustrina, ali se ne može na brzinu, takvi su i rezultati na kraju.
Marko Spirić: Da li je lakše kada imate mašineriju koja kontroliše svaki vaš korak ili kada sami sve gradite?
Igor Starović: Kao i u svakom poslu od najveće je važnosti odabir saradnika i to je najčešće velika mudrost! Jedan pravi saradnik vredi više od gomile neznalica, to je bar jasno. Možda će te iznenaditi, ali iza uspeha grupe najčešće nije stajao – NIKO! Skoro sve smo morali sami: i padati, spoticati se, ustajati i zasijati i to je sve u trku. Koliko god to nekome sada zvučalo relevantno, ali sam ponosan na činjenicu da nikada, ali baš nikada nismo svirali za neku političku grupaciju, gde bi iza nas bila, kako ti kažeš “mašinerija”. Mnogi su mislili da jesmo, jer im je nepojmljivo bilo da u ovoj i ovakvoj zemlji neko može da postiže uspeh u kontinuitetu, a bez podrške, pa, nekoga recimo. Naša publika je bila i ostaće naša najveća i jednina “mašinerija”.
Sloboda duha, govora, pisanja, odlučivanja, kreativna, lična i emotivna sloboda, predstavlja jednu od osnovnih prednosti u životu i muzici Igora Starovića jer simbolizuje u velikoj meri njegov uspeh.
Marko Spirić: Prijaju li vam više koncerti u intimnim salama ili velikim arenama?
Igor Starović: Lepota i suština ovog posla je da nastupaš tamo gde su ljudi i gde žele da te vide. Naravno da je veličanstven osećaj nastupati u adekvatnim prostorima za to (Sava centar, Dom sindikata, Spens, itd), ali smo doživljavali i fantastične momente, nekada i urnebesno smešne. Tako na primer, pada mi na pamet nastup sa Miroslavom Ilićem u Goraždevcu (Metohija), na seoskoj slavi u poti crkve. Kiša lije k’o iz kabla, hiljade ljudi, mi na traktorskoj prikolici pokriveni nekim ćebadima da nas ne ubije struja – kroz smeh priča Igor. Fenomenalno smo se proveli i mi i publika. Samo pet dana kasnije nastup u Sheretonu u Las Vegasu, blistava sala, perverzija živa, publika u svečanoj toaleti…eto to su neverovatne stvari koje čovek doživi kroz muziku, a šta tek reći o svakodnevnim (besplatnim) koncertima sve vreme bombardovanja naše zemlje, nekada i bez struje – strašno i veličanstveno.
Marko Spirić: Postoji li neka posebna osoba koja Vas inspiriše?
Igor Starović: Postoji, to je onaj dečak u meni, koji će biti sa mnom do kraja, kao što kaže stih u pesmi “Svrati ponekad”- još sam dečak kao i pre koji veruje u sne i čarolije. Ah, pa to je čitava armija velikana koji su me u različitim periodima života zaista inspirisali. Džim Morison na prvom mestu, Džon Fante pisac, Majkl Džordan košarkaš…rekoh podugačak je spisak, hvala Bogu.
Marko Spirić: Publika zna dosta toga o Vama, ali šta krijete samo za sebe?
Igor Starović: Pa, sasvim sigurno podosta toga u mom intimnom životu i nije za široke mase, zadržavam tu privilegiju kao i svako od nas, zar ne? Veliki sam ljubitelj prirode i svakako ću jednom završiti u nekoj planinskoj brvnari, nisam baš preterano “urban” lik (kroz smeh). Kao što sam potpuno siguran da još uvek nisam napisao najbolju pesmu, tako i uporno tragam za ljubavlju.
https://www.youtube.com/watch?v=vbyk5SyoZLI
Igor je zahvalan na tome što je praktično cele dosadašnje karijere uvek bio aktivan i ta iskustva su uslovila da on u nekoj ličnoj kategorizaciji oseti kada je emotivno i u svakom drugom pogledu kao pevač postigao najviše.
Prvo treba pronaći sebe, a onda na najbolji mogući način to ispoljiti.
Biti prirodan i svoj je nešto na šta su ljudi zaboravili i to će vas danas učiniti drugačijim.
Marko Spirić: Koji su Vaši planovi vezani za karijeru?
Igor Starović: I na ovo pitanje sam faktički odgovorio prilično detaljno. Baviću se muzikom dokle god ima dovoljan broj divnih duša koje vole ovo što radim i dokle budem imao tu vatru u stomaku da stvaram lepotu. I sam sam podosta kriv za to što Divlji Kesten i zvanično prvi pop bend u samostalnoj Srbiji, ne zauzima trenutno mesto i prostor koji zaista mislim da zalužuje. Izneo sam neke razloge za to, nikada se nismo prodavali političarima, a cena je bila prilično velika, ne žalim zbog toga. Čist obraz je nešto najvrednije što čoveka čini – ČOVEKOM! Drugi neka to rade kako moraju i žele. Mi pevamo o ljubavi, a to je bezvremenski pojam
https://www.youtube.com/watch?v=Ye2blLa3RzA
Doslednost i nepotkupljivost karakterišu Igora Starovića od trenutka kada je krenuo putem svog talenta. Definišu ga pre svega kao čoveka, a onda i kao muzičara i ukoliko bi ih izneverio, pogazio bi sebe. One mnogima smetaju jer ih doživaljavaju kao gordost i prepotentnost, ne razumevajući da on kroz njih svojoj muzici krasi put kakav želi, bez kompromisa, autentično i na svoj način. Nosi ih prirodno, spontano, možda i nesvesno.
Te osobine jesu put ka mirnom snu, ka bistrom pogledu u ogledalo. Ka veri u sebe i u ono što radimo. One imaju cenu, ali je ona zanemarljiva naspram onoga što donosi njihovo poništavanje. Igor Starović je čovek koga ne treba pokušavati da promenite, već ga treba prihvatiti onakvim kakav jeste, tako ćete od njega dobiti najbolje.
Marko Spirić: Vaša poruka čitaocima portala “Pokazivač” ?
Igor Starović: Ne volim baš da ljudima “poručujem“, sem da ih podsetim samo na neke istine, da slušaju svoje srce, zato ga i imaju, naravno i glavu i razum. Ali srce…to nas čini ljudima. I kažite nekom koga stvarno volite (muž, brat, sestra, dete, roditelji, prijatelji) s vremena na vreme – VOLIM TE! Nemojte čekati, nekad nažalost bude kasno. I naravno čitajte POKAZIVAČ, dobri ljudi stoje iza toga, vredno je pažnje.
Zahvaljujući beskrajnom internet okeanu stupio sam u kontakt sa Markom, neobičnim, mladim čovekom prepunom energije, pristojnosti i dobre volje da menja stvari i sopstveno okruženje, naravno na bolje. Iskreno, zadnjih godina izbegavam intervjue, jer zaista nemam više stomak za nepripremljene, nevaspitane i netalentovane neznalice koji sebe nazivaju “novinarima”, sa neverovatno neinventivnim pitanjima tipa „E, a ovaj, mislim šta ima kod tebe, jesi se zaljubio, razveo?“ I tome slično.
Onda iz takozvane “unutrašnjosti” mi se obratio Marko sa predlogom za intervju. Malo po malo u razgovoru shvatio sam koliko ima želje i iskrene ambicije da ukaže na loše stvari, da promeni, prodrma javno mnjenje. Od želje da se pomogne starim i nemoćnim ljudima što je svrha PRAVOG novinara istraživača, do zbrinjavanja nesrećnih pasa lutalica…I to sve u krajnje oskudnim uslovima, bez prave podrške, održava ovu stranicu i bori se.
To je za svaku pohvalu!
Zapamtio sam kada smo svirali u Vranju, a to mi je bilo posebno simpatično da su nas tada zvali Divlji koštanj!
Do skorog viđenja i slušanja, jedan lep pozdrav iz tropski vrelog Beograda, vidimo se u Vranju!
Vaš Igor Starović i Divlji kesten!
https://www.youtube.com/watch?v=I-PbSD0p5Ak
Nikada nije preterano čeznuo za nekom velikom karijerom. Ono što Igor Starović stavlja u prvi plan je iskrenost, muzika, publika, život.
Bitno je sačuvati svoj svet i drage ljude u njemu, verovati u sebe i to što radite, razumeti i prihvatiti svoje mane, nadograđujući svoje vrline i svoje samopouzdanje, oplemenjivati se lepotom i ne zaboraviti da ste nekada bili dete. Igor Starović to nesumnjivo dokazuje, zato i zna šta je sreća.
Novinar Marko Spirić
Sponzor intervjua salon SILUETTE – ul. Lenjinova 19 – Vranje
telefon: 069/12-47-958 ♥
Posetite najbolji kozmeticki salon SILUETTE ♥
