7. Decembra 2019. | 19:51
Početna / Magazin / Milan Pajević: A sada ništa

Milan Pajević: A sada ništa

“Gde su nestala sva obećanja i koliko je vremena u stvari potrošeno ni na šta i jutra bez pesme i sunca.
Ona je oduvek lajala na mesec.
Poslednja čaša je razbijena odavno, onako uz put, bez lica sa odrazom. Kroz nju je teklo i vino i voda i mleko i čaj.
A sada ništa.
I niko nije ni plakao ni goreo, a bolelo je, znam da je, svakog pomalo, ali krišom.
U parku su golubovi jeli iz ruke, vrapci skakutali u pozaini. Zapamtiću dan i noć i pesmu tog jutra.
Zauvek sunce.”

m.
Boston, 16.4.1999.g

(Str.157 iz knjige PLANINA KOJA ME JE VOLELA)

( a na Beograd su sipali bombe, i gorelo je u u Pančevu, plamen se dizao visoko, video se sa Karaburme. Vetar je raznosio strah onih koji su stajali na beogradskim mostovima, tutnjalo je, tresla se zemlja i plakala su deca u skloništima.)

FOTOGRAFIJA: Na vratima Kartagine, pisalo je – Ploviti se mora, živeti ne

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Milan Pajević

Milan Pajević
Rođen 1952. godine, u Užicu, u porodici prosvetnih radnika koji su u to vreme službovali u Bosanskoj Vozući. Obično kaže da je prohodao (detinjstvo i niže razrede završio) u Virovu, osnovnu u Arilju, gimnaziju društvenog smera u Požegi, i kada su svi očekivali da će kao pisac “Najlepše pesme Radio Beograda 1970.” da krene na neki od društvenih fakulteta, položio je prijemni ispit na Mašinskom, upisao ga i završio. Napisao je knjigu “Pitao bih” koja je objaljena na ruskom i srpskom jeziku. Objavljivao na ruskom, ukrajinskom, engleskom i švedskom, a većina eseja napisanih u poslednje vreme nalazi se na portalu “Naš Nedeljnik”. Pokušava da dokaže da se kulturom i umetnošću može spasti svet. Oženjen je, otac četvoro dece, i deda istom broju unuka.