15. Septembra 2019. | 22:24
Početna / Magazin / Milan Pajević: A sada ništa

Milan Pajević: A sada ništa

 

Gde su nestala sva obećanja i koliko je vremena u stvari potrošeno ni na šta i jutra bez pesme i sunca. Ona je oduvek lajala na mesec. Poslednja čaša je razbijena odavno, onako uz put, bez lica sa odrazom. Kroz nju je teklo i vino i voda i mleko i čaj. A sada ništa. I niko nije ni plakao ni goreo, a bolelo je, znam da je, svakog pomalo, ali krišom. U parku su golubovi jeli iz ruke, vrapci skakutali u pozadini. Zapamtiću dan i noć i pesmu tog jutra. Zauvek sunce.

Boston, 1.4.1999. godine
(157. strana iz knjige “PLANINA KOJA ME JE VOLELA”- bostonske i druge priče)

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Milan Pajević

Milan Pajević
Rođen 1952. godine, u Užicu, u porodici prosvetnih radnika koji su u to vreme službovali u Bosanskoj Vozući. Obično kaže da je prohodao (detinjstvo i niže razrede završio) u Virovu, osnovnu u Arilju, gimnaziju društvenog smera u Požegi, i kada su svi očekivali da će kao pisac “Najlepše pesme Radio Beograda 1970.” da krene na neki od društvenih fakulteta, položio je prijemni ispit na Mašinskom, upisao ga i završio. Napisao je knjigu “Pitao bih” koja je objaljena na ruskom i srpskom jeziku. Objavljivao na ruskom, ukrajinskom, engleskom i švedskom, a većina eseja napisanih u poslednje vreme nalazi se na portalu “Naš Nedeljnik”. Pokušava da dokaže da se kulturom i umetnošću može spasti svet. Oženjen je, otac četvoro dece, i deda istom broju unuka.