Živeo sam u tvojim brdima
a srce mi ostade puno ravnice
da se bolim
da me ne prestaje
da u njemu posejem sunce
da u njemu nestajem.
Živeo sam bežeći od ovog vremena
a zauvek u njemu ostao
zaboravom da te pronađem
zaboravom da te izgubim
u ovim rukama
u ovim venama.
Živeo sam u tvojim brdima
a srce mi ostade puno ravnice
i nedostaje mi
da te neko spomene
i nedostaje mi
da te niko ne spominje
sem daljine
sem tišine
u nama
u svemu.
