Mister No (I deo)
[Oko 1950. Mister No prelazi iz Njujorka u Manaus, bežeći od zahteva savremene civilizacije]
Mister No drži do nekih svojih jednostavih udobnosti, bez previše pravila, nalazeći se povremeno sa društvom po barovima, gde ispija dosta kačake i viskija (u izvesnom oprečnosti sa njegovom agilnom, atletskom pojavom!) traga za naklonošću žena… Ipak, nemirni duh, unekoliko raspustan život, naizgled banalni konflikti sa sumnjivim tipovima i nesigurni posao avio-prevoznika i pomalo turističkog vodiča nagnaće ga da se, hteo-ne hteo, upusti u brojne avanture. Svojim vernim aviončićem pajperom on prevozi putnike širom Južne Amerike, ne birajući mnogo klijentelu, te stoga među njima, i sa njima, sreće svakojake tipove. Ovaj avanturista prepoznatljivog srebrnastog venca na donjem delu kose, koji je uočljiv i u pričama koje se osvreće na II svetski rat (posledica ranih trauma u ratnim danima?) u posleratnom periodu nije tipičan heroj koji će spontano zbog svojih visokomoralnih ciljeva krenuti u neku misiju isterivanja pravde. Ipak, kao čestit, prodoran i istrajan, smrsiće konce mnogim nevaljalcima – isprobaće svoje pesnice na njima, a radi ravnoteže će i sam biti često isprebijan.
Njegova motivacija za pokret može biti lov na blago, odnosno podeblji honorar za neki zadatak, ali će na kraju, nakon brojnih peripetija uglavnom ostati kratkih rukava! Ipak, spreman je da dostojanstveno slegne ramenima i posegne za kraćim predahom dok ne iskrsne neka nova uzbudljiva situacija. Lep primer toga kako ponosno preskače priliku makar za ’prostu amortizaciju’ vidimo pred avanturu na Uskršnjem ostrvu – pošto mu je, izvesni, osioni g. Dejvis pri nepažljivom sletanju oštetio tek sređeni pajper, nakon kraće rasprave pristaje nadmeno da mu nadoknadi štetu na licu mesta, ali Džeri Drejk ga sa prezrenjem udara uz izjavu da „taj novac mora proći kroz ruke sudije za prekršaje.“ Dejvis naravno pokreće svoje goniče i, jurnjava može da počne.
Nastaviće se…
