12. Novembra 2019. | 13:48
Početna / Mesečina / Mrtva ljubav

Mrtva ljubav

Foto: Labud N. Lončar
Foto: Labud N. Lončar

Šašavo bih te voleo da smem.
Dešava mi se da te osećam u zvuku
Otužne pesme i u škripi stare gramofonske ploče.
Znaš, ima već pola veka kako mrem
I kako te grlim bez ruku
Jednako, ko senku svoje majke neko siroče.

Beskrajno bih te voleo da smem.
Sve češće zamišljam kako se kikoćeš
Detinje i kako me pogledom krotiš laka.
Znaš, ima već pola veka kako mrem
Misleći da kroz vid proćeš
Odnoseći srce zbunjenog dečaka.

Najnežnije bih te volio da umem.
Definitivno ne bih ostario zbog nas
I mirisa leta koje mi ponekad u krvi zamiriše.
Ne mogu da te volim. Ne smem.
Jer svaki čas te mogu oživeti,
A to onda nije ljubav više.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Tode Nikoletić

Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.