22. Novembra 2019. | 20:50
Početna / Magazin / NAJBOLJE premijerne DOMAĆE i gostujuće REGIONALNE predstave u prvoj polovini sezone 2016-2017

NAJBOLJE premijerne DOMAĆE i gostujuće REGIONALNE predstave u prvoj polovini sezone 2016-2017

TOP 25 NAJBOLJIH PREDSTAVA
polusezona 2016-2017

Pred vama su dve liste sa ukupno 25 najboljih domaćih i regionalnih predstava, kao i pojedinacakoji su obeležili početak ove pozorišne sezone (jul 2016. – januar 2017.). Imajući u vidu specifičnost pozorišne scene u Srbiji, predstave su rangirane kriterijumima u cilju popularizacije kvalitetnih i umetničkih predstava i zastupljene su odgledane predstave iz Beograda, ostatka Srbije i regiona. Najveća pažnja je posvećena upravo beogradskoj publici i premijerama beogradskih pozorišta. Ukupno je pogledano 78 premijernih i regionalnih predstava. Sastavljene su dve liste najboljih domaćih i regionalnih predstava. Od domaćih predstava, sedam je je iz Beograda, tri iz Novog Sada i jedna iz Subotice. Ističu se reditelji Kokan Mladenović sa ukupno četiri predstave i Andraš Urban i Dino Mustafić sa po dve predstave. Pored njih tu su i eminentana rediteljska imena: Tanja MandićRigonat, Jagoš Marković, Dušan Kovačević, Iva Milošević, Slobodan Skerlić i tri mlada rediteljska imena Robert Lenard, Mia Knežević i Nataša Radulović. Najznačajnije pozorišne umetničke projekte su izneli Narodno Pozorište u Beogradu (tri predstave); Srpsko Narodno pozorište i Ujvideki Sinaz iz Novog Sada, koja imaju po dve predstave na listi. Po jednu predstavu imaju Atelje 212, Dadov, Bitef Teatar, Zvezdara Teatar, Beogradsko dramsko pozoriste,Zvezdara Teatar i Narodno pozoriste iz Subotice.

Najbolje predstave iz regiona publika je imala priliku da pogleda na nekom od gostovanja u našim pozorištima, ali najviše na sjajnim pozorišnim festivalima (Desire festival Subotica, Jugoslovenski pozorišni festival Užice, Tvrđava Teatar i Šekspir festival u Čortanovcima, Purgatorije Tivat, Budva Grag Teatar festival, MESS Sarajevo i TESZT Temišvar). Od regionalno angažovanih rediteljskih imena izdvajaju se: Andras Urban, Kokan Mladenović, Rene Medvešek, Ivica Buljan, Igor Vuk Torbica, Oliver Frljic, Dino Mustafić, Ana Vukotić i Danilo Marunović. Ističu se pozorista iz Zagreba sa tri predstave, Sarajevo sa dve i po jedna iz Temišvara, Podgorice, Rijeke i Tivta. Uživajte u najboljim pozorišnim predstavama i daskama koje život znače.

KAO NA NEBU, Gavela Zagreb, r. Rene Medvešek – najbolja regionalna predstava
NA DRINI ĆUPRIJA, SNP Novi Sad, r. Kokan Mladenović – najbolja domaća predstava
IVANOV, Narodno Pozorište, r. Tanja Mandić Rigonat – najbolja beogradska predstava
HIPNOZA JEDNE LJUBAVI, Zvezdara Teatar, r. Dušan Kovačević – najbolja komedija
ŽENE U D-MOLU/ DUGA BOŽIĆNA VEČERA, Narodno Pozorište, k i r: Radu Poklitaru najbolja baletsko-plesna predstava

Najbolje domaće predstave:
1. NA DRINI ĆUPRIJA, SNP Novi Sad, r. Kokan Mladenović
2. IVANOV, Narodno Pozorište, r. Tanja Mandić Rigonat
3. HIPNOZA JEDNE LJUBAVI, Zvezdara Teatar, r. Dušan Kovačević
4. JESENJA SONATA, Atelje 212, r. Jagoš Marković
5. OFF – PREVAZILAŽENJE GRANICA, Ujvideki Sinaz Novi Sad, r: Zoltan Puškaš
6. NOVO DOBA, Bitef Teatar, r. Dino Mustafić
7. ELEKTRA, Narodno Pozorište, r. Iva Milošević
8. KLJUČEVI OD LERAHA, Beogradsko dramsko pozorište, r. Nataša Radulović 
9. NASILJE, Dadov, r. Kokan Mladenović
10. FAMA O BICIKLISTIMA, Ujvideki Sinaz Novi Sad, r: Robert Lenard
11. POŽAR, SNP Novi Sad, r. Mia Knežević

12. VRLA NOVA, 2061, NP Subotica, r. Slobodan Skerlić
   
Izbor od pet predstava koje se nisu našle na listi pošto nisu odgledane, a svakako su primećene ove polusezone: 

RUŽENJE NARODA U DVA DELA (NP Subotica, r. Andraš Urban),  
KAPITALIZAM (Pozorište Kostolanji Dežo, Subotica, r. Zlatko Paković),  
ŽIVOT JE SAN (Šabačko pozorište, r. Aleksandar Lukač),  
UVELA RUŽA (Pozorište Bora Stanković, Vranje, r. Milan Neškovič),
KRALJ LIR (Narodno pozorište Užice, r. Ivan Vuković);
Posebno se izvajaju:
ŽENE U D-MOLU/ DUGA BOŽIĆNA VEČERA

Narodno Pozorište, k i r: Radu Poklitaru (najbolja baletsko-plesna predstava)
(A)MANTIS RELIGOSA, Mikser Haus, r: Lucija Dedić (najbolja opera)

 
Najbolje regionalne predstave:
1. KAO NA NEBU, Gavela Zagreb (gostovanje, Atelje 212), r. Rene Medvešek
2. TRI ZIME, HNK Zagreb (MESS 2016 festival, Sarajevo), r. Ivica Buljan
3. HINKEMAN, ZKM Zagreb (JPF 2016 festival, Užice), r. Igor Vuk Torbica
4. WHAT IS EUROPE? Scena MESS Sarajevo (MESS 2016 Sarajevo i DESIRE 2016 Subotica), r. Andraš Urban 
5. NAŠE NASILJE I VAŠE NASILJE, Slovensko mladinsko gledališče Ljubljana; Hrvatsko Narodno Kazalište Ivana pl. Zajca Rijeka (MESS 2016, Sarajevo i DESIRE 2016 Subotica festivali), r: Oliver Frljić
6. KOŠTANA, CZK Tivat, SNP i SKC Novi Sad (PURGATORIJE 2016 Tivat festival), r: Kokan Mladenović
7. LEPTIR, Kraljevsko pozorište Zetski dom Cetinje (DESIRE 2016 Subotica festival)r: Andraš Urban
8. SHAKESPEARE SONNET66, Mađarsko državno pozorište Čiki Gergelj Temišvar, r. Kokan Mladenović 
9. NAŠ RAZRED, Kamerni teatar 55 Sarajevo (TVRĐAVA TEATAR 2016 Čortanovci festival), r: Dino Mustafić
10. ŠĆERI MOJA, CNP Podgorica (JPF 2016 festival, Užice), r. Ana Vukotić 
11. CRVENA, Budva Grad Teatar (gostovanje, Atelje 212), r. Danilo Marunović


Najbolji pojedinci beogradskih predstava:
Tanja Mandić Rigonat – režija, IVANOV, Narodno Pozorište
Nataša Radulović – režija, KLJUČEVI OD LERAHA, Beogradsko dramsko pozorište
Vuk Bošković  – originalni tekst, NOVO DOBA, Bitef Teatar
Dušan Kovačević – originalni tekst, HIPNOZA JEDNE LJUBAVI, Zvezdara Teatar
Elizabeta Đorevska – glavna ženska uloga, KLJUČEVI OD LERAHA, Beogradsko dramsko pozorište
Nikola Ristanovski – glavna muška uloga, IVANOV, Narodno Pozorište
Hana Selimović – sporedna ženska uloga, IVANOV, Narodno Pozorište
Branka Šelić – sporedna ženska uloga, JESENJA SONATA, Atelje 212
Dušanka Glid – sporedna ženska uloga, ELEKTRA, Narodno Pozorište
NUMEN i Ivana Jonke – scenografija, HAMLET, Jugoslovensko Dramsko Pozorište
Više o najboljim predstavama:

01. KAO NA NEBU, Gavela Zagreb
Kej Polak Premijera: 25. mart 2016.

Režija: Rene Medvešek
Igraju: Ozren Grabarić, Martina Čvek, Darko Milas, Slavica Knežević, Sven Šestak, Siniša Ružić, Dijana Vidušin, Hrvoje Klobučar, Ana Kvrgić, Igor Kovač, Nenad Cvetko, Antonija Stanišić Šperanda, Nikola Baće
Švedski bioskopski-hit Kao na nebu Kaja Polaka, priča je o Danielu, međunarodno uspešnom dirigentu koji se, zasićen i izmoren dugogodšnjim napetostima kakve donosi život vrhunskog muzičara, vraća u svoje rodno mesto, u potrazi za mirom i izolacijom. Njih bi verojatno i pronašao, no voditelj lokalnog crkvenog zbora zamoli ga za pomoć u radu s pevačima-amaterima i Daniel prihvati ponudu koja će mu promeniti život na neočekivan način. Kroz rad s njim zbor će se razvijati i rasti, ali novostečena sloboda njegovih članova i nastojanje da pronađu svoj glas neće odgovarati svima, ponajpre pastoru koji u takvom pristupu vidi pretnju uspostavljenim vrednostima i poretku. Kao na nebu, pripoveda o zajedništvu i stvaranju homogene grupe ljudi / izvođača iz naoko posve raznorodnih i nepovezivih jedinki (među njima su i žrtva obiteljskog nasilja, mladić s posebnim potrebama, pastorova supruga, korpulentni usamljenik, devojka kojoj predbacuju promiskuitet…), o moći muzike i umetnosti općenito da menja ljude i leči ih, o potrebi za izražavanjem, o tišini i slušanju. Ja sam ovde samo došao slušati.”, reći će Daniel svojim pevačima, podsećajući ih na jednu od zaboravljenih vrednosti u ovom mnogoglasnom, ponekad tako bučnom vremenu… 
Ocena bloga: 10.0/10.0

02. ŽENE U D-MOLU/ DUGA BOŽIĆNA VEČERA, Narodno pozorište Beograd
Premijera: 25. oktobar 2016.

Režija: Radu Poklitaru

Solisti: Jovan Veselinović/ Dejan Kolarov, Brankica Mandić  Ivana Savić Jaćić; Dejan Kolarov   Aleksa Jelić, Marija Bajčetić/ Marija Varićak-Antić, Jovica Begojev, Milja Đurić/  Ada Raspor, Martin Grainger, Brankica Mandić, Miloš Kecman, Ivana Savić Jaćić/ Tamara Ivanović, Taylor Clow, Čedomir Radonjić, Nikola Tomašević, Nicola Bianco, Smiljana Stokić/ Teodora Spasić, Tijana Šebez, Dušan Milosavljević, Raffaele Diligente/ Daniil Kolmin  

Balet Žene u d-molu je inspirisan divljenjem prema genijalnosti J. S. Baha. Izvor koreografove inspiracije je bila upravo Bahova polifonija: „Celokupna plastičnost teksture baleta je u potpunosti polifonična. Tragična priča o nepostojećem ženskom prijateljstvu je samo izgovor za sofisticirane kompozicije sa mnoštvom figura i za dirljive duete“, kaže Radu Poklitaru. Zahvaljujući kombinaciji Bahove nebeske muzike i moderne ekspresivne plastičnosti, završnica ovog baleta se po veličini može porediti sa tragedijom biblijskih razmera. Kostimograf Dmitro Kurijata je uspeo da odgovori na zahtev koji mu je zadao koreograf – odnosno, uspeo je da reprodukuje atmosferu Bahovog doba.U baletu postoji 16 glavnih ženskih likova, a ženske uloge izvode i muškarci.
Duga božićna večera je baletska kontemplacija o prolaznosti života, punog uzaludnih i beskorisnih radnji koje od nas kradu dragocene trenutke, sate i godine našeg zemaljskog života. U priči se govori o istoriji porodice Bajard u periodu od devedeset godina, pri čemu su godine predstavljene kao niz božićnih večera. Ljudske sudbine promiču predstavljene kroz gozbe i bankete. Poput leptira koji žive samo jedan dan, one se rastaču u nekakvo nepostojanje, ne ostavljajući ništa po čemu bismo ih pamtili. Energična, groteskna koreografija lako pronalazi put do svakog srca u publici, bez dogmatičnog moralisanja, i navodi gledaoce na razmišljanje da li se razlikuju od likova na sceni.

Ocena bloga: 9.75/10.00

03. NA DRINI ĆUPRIJA, SNP Novi Sad
Kokan Mladenović prema romanu Ive AndrićaPremijera: 17. mart 2016.

Režija: Kokan Mladenović
Uloge: Jelena Antonijević, Strahinja Bojović, Danica Grubački, Gordana Đurđević Dimić, Grigorije Jakišić, Dušan Jakišić, Milan Kovačević, Jugoslav Krajnov, Tijana Maksimović, Marija Medenica, Sanja Mikitišin, Višnja Obradović, Igor Pavlović, Aleksandra Pleskonjić, Nina Rukavina, Marko Savić, Olivera Stamenković, Miroslav Fabri, Milovan Filipović, Radoje Čupić, Deca: Mihajlo Bugarski, Nikola Velimirović, Sergej Stojanović 

Inspirisana delom Ive Andrića, predstava „Na Drini ćuprija” je vizuelno-muzičko-dramsko-epski spektakl čija se radnja proteže kroz nekoliko vekova, u slikama ispisujući krvavu istoriju Bosne. Radnja je u odnosu na roman proširena do kraja dvadesetog veka, do 1992. godine. Tekst je višejezičan, osim na srpsko-bosansko-hrvatskom jeziku, likovi dobar deo teksta govore na turskom, nemačkom, mađarskom, što je praćeno titlovanim prevodom.Mladenovićeva režija je raskošna u vizualnom, muzičkom, koreografskom pogledu, i ovde je suptilnija od njegovih poslednjih rukopisa. Na idejnom planu dosledno se sprovodi tema isticanja neprestanog, bezizlaznog činjenja zla. Bosanski prostor je u tom smislu vrlo izražajan, i konkretno i metaforički, jer je to sredina sudarenih, a uzavrelih strasti, vulkan multinacionalnih konflikata. Vlasti se u odigranim fragmentima bosanske prošlosti smenjuju kao na traci, a tlačenje, ropstvo, poslušnost i zaslepljenost naroda ostaju, bez izgleda da se u budućnosti izbavi iz utopljenosti u krvi istorijskih pirova. U vezi sa time je finale predstave zaokružujuće bolno, istinito. Na scenu izlaze tri dečaka u vojničkim uniformama, s puškama, praćeni audio snimcima iščitanih delova teksta Dejtonskog sporazuma, koji tu ima razorno ironično značenje. U kontekstu prikazane viševekovne istorije ratovanja, sklopljeni mir deluje kao farsa. A klinci pod punom ratnom opremom su uznemirujuće jak simbol budućnosti koja će teško doneti okončanje pakla nasilja. Ana Tasić
Ocena bloga: 9.5/10.0   

04. TRI ZIME, HNK Zagreb
Tena Štivčić
Premijera: 30. april 2016.
  
Režija: Ivica Buljan
Igraju: Ksenija Marinković, Dragan Despot, Jadranka Đokić, Luca Anić, Barbara Vicković, Milsav Čavajda, Bojan Navojec, Nina Violić, Franjo Kuhar, Siniša Popović, Mada Peršić, Silvio Volk, Alma Prica, Slavko Juraga

Drama Tri zime prati sudbine snažnih žena iz četiri naraštaja povezanih jednom kućom. Tena Štivičić je kao ishodište svoje drame uzela priču iz vlastite porodice, nadahnuta teškim životom svoje prabake koja je za vreme Kraljevine Jugoslavije rodila izvanbračno dete. U zimi 1945. godine majka i kći s mužem i tek rođenom djevojčicom po partijskome ključu useljavaju u vilu endehaškoga emigranta. Kuća je naizgled prazna, ali ipak krije jednu preostalu stanarku i majčinu staru poznanicu. U zimi 1990. godine porodica Kos okuplja se u istoj kući na karminama. Vreme je uoči Domovinskoga rata, nova država je još u povojima, a nekadašnje podele i stare polemike ponovno izlaze na površinu. U zimi 2011. godine u kući se priprema venčanje i porodica Kos je ponovno na okupu. U osvit ulaska u Evropsku uniju zatvaraju se neka porodična poglavlja i prekidaju duge šutnje dok novi moćnici vođeni ideologijom kapitala kroje sudbinu kuće u kojoj se i dalje talože godine i sećanja…
Ocena bloga: 9.5/10.0 

05. IVANOV, Narodno Pozorište
Anton Pavlovič Čehov
Premijera: 12. oktobar 2016.

Režija: Tatjana Mandić Rigonat

Uloge: Nikola RistanovskiNada ŠarginPredrag Ejdus,  Branko Vidaković, Danijela Ugrenović, Hana SelimovićNenad StojmenovićBranka Petrić, Bojan Krivokapić, Nikola VujovićVanja MilačićJelena HalupaPredrag Vasić, Jelena ŽivkovićNemanja Konstantinović 
Uspeh komada može se objasniti time što govori o aktuelnom problemu koji je mučio ruske intelektualce osamdesetih godina XIX veka. Čehov je izveo na pozornicu prerano umornog čoveka koji se u čamotinji ruskog života stalno sukobljava sa preprekama koje je nemoguće savladati, inertnošću, tromošću, ravnodušnošću, pod kojima se slama svaki idealizam i gasne svako oduševljenje. Život Ivanova se izjalovio u petrificiranoj strukturi tadašnjeg ruskog društva. Stoga nije čudo što su i autor i drama bili burno pozdravljeni. Jovan Hrisić  

Ocena bloga: 9.5/10.0


06. HINKEMAN, ZKM Zagreb
prema komadu Ernesta Tolera
Premijera: 2. decembar 2015.

Režija: Igor Vuk Torbica

Igraju: Rakan Rushaidat, Mia Biondić, Frano Mašković, Doris Šarić Kukuljica, Dado Ćosić, Petar Leventić, Jasmin Telalović, Vedran Živolić, Marica Vidušić, Nadežda Perišić Radović, Milivoj Beader, Ozren Grabarić, Milica Manojlović

Život čoveku postavlja izazove i prepreke koje on uvek može savladati. Čak i one koje deluju nesavladivo i nerešivo. Univerzalna svemirska jednakost (možemo je zvati i Bogom, Alahom, Jahvom, Budom, Krišnom, sudbinom, usudom, ontologijom…) čoveku nudi prostranstvo varijanata i unutar njih uvek postoji mogućnost rešenja. Na čoveku je hoće li tu mogućnost uspeti da ugleda i da je sprovede u delo. Sasvim je drugo pitanje hoće li čovek uspeti u savladavanju izazova i prepreka. I šta savladavanje zapravo znači? Je li to već sama spoznaja? Ili tek njena materijalizacija? Mogu li spoznaja i materijalizacija imati isti kvalitet i smisao? Pratimo sami sebe kroz život, posmatramo druge ljude, delimo prostor-vreme s njima. Svakodnevno smo suočeni s manjim ili većim izazovima i preprekama, spoljašnjim i unutrašnjim. Ako smo imalo otvoreni prema vlastitom srcu tame, znamo koliko to može biti teško. Izdržati u vremenu, trajati u prostoru. I vidimo često i prečesto kako se ljudi slome. Katkad uspeju da se oporave i nastave dalje. Katkad ne.
Ocena bloga: 9.5/10.0
 
07. HIPNOZA JEDNE LJUBAVI, Zvezdara Teatar
Dušan Kovačević
Premijera: 17. decembar 2016.

Režija: Dušan Kovačević
Igraju: Ljubomir Bandović, Anica Dobra, Nina Janković, Dragan Petrović Pele, Uroš Jakovljević, Ivan Mihailović 

Svake godine u Srbiji nestane jedan manji grad od četrdeset do pedeset hiljada stanovnika. Toliko nas je manje jer odlazimo – napuštamo zemlju, selimo se u neke druge krajeve ili put neba. A godine brzo prolaze i za deset godina nestaće grad od petsto hiljada stanovnika i ako se tako nastavi, Srbi će u Srbiji biti nacionalna manjina za sto godina. Jedina nada je ljubav prema bližnjima i zemlji kojoj dugujemo sve što imamo. Dušan Kovačević
Ocena bloga: 9.5/10.0 


08. WHAT IS EUROPE? Scena MESS Sarajevo
Laslo Vegel
Premijera: 31. januar 2016.

Režija: Andraš Urban
Igraju: Benjamin Bajramović, Amar Čustović, Dženana Džanić, Mirna Kreso, Sanin Milavić, Vedrana Seksan

Evropa je utopija. Uz njeno ime vežemokulturne, istorijske, humanističke vrednosti, vladavinu prava i zakona, poštivanje kvaliteta ljudskog života i njegove važnosti. Put prema Evropi je zamišljeni put u bolje sutra i sretniju budućnost. No, slike budućnosti nema. Iz pozicije autsajdera sa rubnih područja, neki od nas se potajno raduju da će sve promene koje se odvijaju na globalnom planu dovesti do raspada Evropske unije, baš kao što su krajem osamdesetih godina prošlog veka dovele do raspada Jugoslavije. Evropa se neće raspasti. Možda će se transformisati i artikulisati na novi način, sa novim vrednostima koje neće nužno biti pozitivne. Naseljavanje Evrope od “neevropljana” desnica tumači kao napad na evropski identitet. Strah I radikalne akcije, teror i odbrana. Želja za integracijom je upitna, kao I mogućnost te zajednice. Pravila su jasna. Ako si ovde, živiš po našim zakonima. Pravila su nejasna. Nema integracije. Postoji samo asimilacija ili poraz. Život se menja… Svet takođe Predstava je rađena, kako po motivima iz tri eseja Lászla Végela objavljenih pod zajedničkim naslovom “Priče iz donjih predela”, tako i na vežbama, tekstovima, te improvizacijama koji su sami glumci i glumice osmislili unutar teatarskog procesa. Pozorište je pre svega način zabave. Saznanja o sebi samima. What is Europe je pitanje. What is Europe je odgovor. Nema konačne pobede. Nepokopani leš Jugoslavije zuri u nas, pripadnike barbarikuma sa rubnih područja. András Urbán i Bojana Vidosavljević
Ocena bloga: 9.25/10.00 


09. NAŠE NASILJE I VAŠE NASILJE, Slovensko mladinsko gledališče Ljubljana, HNK Ivana pl. Zajca Rijeka
Premijera: 9. oktobar 2016.

Režija: Oliver Frljič
Igraju: Barbara Babačić, Daša Doberšek, Uroš Kaurin, Dean Krivačić, Jerko Marčić, Nika Mišković,Draga Potočnjak, Matej Recer, Blaž Šef

Predstava Naše nasilje i vaše nasilje širom otvorenih očiju posmatra Evropu naivno zatečenu izbegličkom krizom, Evropu koja spremno zaboravlja na svoju kolonijalnu prošlost dok jednako tako spremno i s iskešenim zubima zatvara granice hiljadama onih koji beže upravo pred posledicama evropske i američke politike. Predstava Naše nasilje i vaše nasilje postaviće neka možda vrlo neugodna pitanja: Jesmo li svesni da naše blagostanje zavisi od hiljadu mrtvih na Bliskom Istoku? Kupujemo li savest svojom deklarativnom solidarnošću? U trenutku u kojem svedočimo jednoj od najvećih svetskih kriza nakon Drugog svetskog rata, trebamo li se s ponosom nazivati Evropljanima ili se Europe trebamo sramiti? Jesmo li spremni snositi posljedice evropske stoletne arogantne dominacije? Oplakujemo li jednako žrtve terorističkih napada u Parizu i Briselu, kao i onih u Bagdadu? U kojem smo trenutku poverovali da smo gospodari istine i da je naš Bog svemoćniji od drugih? I gdj se u svemu tome nalazimo mi, gledatelji ove predstave dok plačemo u polumraku dvorane pred fikcionalnim, odigranim prizorima, ali ostajemo ravnodušni pred stvarnim ljudima u izbegličkim kampovima delom Europe?
Ocena bloga: 9.25/10.00
 
10. KOŠTANA, Centar za kulturu Tivat, Srpsko Narodno pozorište
Bora Stanković i Kokan Mladenović
Premijera: 15. avgust 2016.
  
Režija: Kokan Mladenović
Igraju: Emina Elor, Emir Hadžihafizbegović, Nebojša Dugalić, Emir Ćatović, Dejan Kovačević, Radoje Čupić, Gordana Đurđević Dimić, Aleksandra Pleskonjić, Nina Rukavina i Milena Marković

„Koštana“ je velika posveta talentu i slobodi. Lik Koštane nadrasta sredinu u kojoj živi, ruši ustaljena pravila i obrasce ponašanja, uskovitlava „mrtvo more“ jednebezidejne i zatvorene sredine i na kraju biva proterana. Palanka se uvek nemilosrdno obračunava sa onim što je ugrožava. Koštana peva o slobodi, slobodi ljubavi, slobodi strasti, slobodi pojedinca od svih društvenih stega. Njen način pevanja i plesa toliko je originalan, a njen
izgled tako zavodljiv, da čitav grad biva „ugrožen“ njenom pojavom – lokalna hijerarhija se raspada, a moralne norme patrijarhalnog i konzervativnog sveta počinju da pucaju pred ovim naletom strasti i talenta. Palanka će učiniti sve da Koštanu svede na svoju meru. Pokušaće da je kupe, udaju, prodaju. Sama u svom tragičnom kraju, izdana od onih koji su joj glorifikovali slobodu i ljubav (Mitke i Stojan), Koštana će morati da nauči kolika je cena različitosti.
Ocena bloga: 9.0/10.0 


11. LEPTIR, Kraljevsko pozorište Zetski dom Cetinje
Aleksandar Radunović Popaj
Premijera: 26. april 2016.
 
Režija: Andraš Urban
Igraju: Ana Vujošević, Srđan Grahovac i Dejan Ivanić

Drama “Leptir” Aleksandra Radunovića, beskompromisno dekonstruiše pojam porodice. Čovjek, unutar sopstvene nesposobnosti da se obračuna sa tradicionalnim pristupom društvu,  nije u stanju da postane adekvatno “Ja”, autentično lice osnovne zajednice,  da prihvati onog drugog, s kojim treba da čini onu prvobitnu ćeliju društva, koja svakako nije namijenjena za destrukciju već za stvaranje. Želimo se roditi, ponovo i ponovo. Ta želja, ipak se artikuliše u tom naboju rušenja svega onog ljudskog, koji inače ocjenjujemo pozitivno, kao osnovne vrijednosti čovjekovog postojanja. Rodimo se za svaku scenu. A radja se i zlo sa nama,  unutar materice društva. Odgovoran je uvijek onaj drugi, i taj mora da strada. I sada, povodom ove drame, predstave, mi bi voljeli da se svemu tome smijemo. Kažemo, da pozorište treba da bude smiješno. Želimo da se smijemo onim drugima, da kažemo da to nijsmo mi, to su oni drugi. Tradicija, društvo, država, javni prostor, sve to je ušlo u intimu, tako da je i ona postala javna. A nove generacije stradaju, i stradaju iznova. Umjesto slike budućnosti, plodnog koncepta za život, jedino im ostaje da traže samo pristojan grob…no ipak, ako ništa drugo, čovjek je sposoban da opsuje, da stavi ruke u džep i zviždući krene dalje… valjda. Andraš Urban

12. JESENJA SONATA, Atelje 212 i Budva grad teatar
Ingmar Bergman
Premijera: 4. jul 2016.

Režija: Jagoš Marković
Igraju: Tanja Bošković, Branka Šelić, Mladen Andrejević i Jelena Petrović

Jesenja sonata (nastala 1978) govori o svetski poznatoj pijanistkinji Šarloti, koja je porodični život podredila karijeri, naročito svoj odnos sa ćerkom. Posle sedam godina neviđanja, Šarlota odlučuje da se odazove Evinom pozivu da je poseti i provede sa njom neko vreme, ne znajući da će u njenom domu sresti i svoju drugu ćerku Helenu, koja je psihički bolesna i gotovo nesposobna da normalno komunicira. Napetost između majke i ćerke raste, jer je Šarlota ljubomorna zbog toga što je Eva mnogo snažnije povezana sa Helenom nego s njom. U toku drame otkriva se da je Eva bolesna i zbog potpunog nedostatka majčine ljubavi. Napetost dostiže vrhunac jedne noći kada se u razgovoru razotkriju godinama potiskivani događaji o kojima se u porodičnom krugu do sada nije govorilo. Ono što je trebalo da bude ugodan boravak u porodičnom okruženju, pretvoriće se u niz razgovora preko kojih će majka i ćerka pokušati da razreše godinama potiskivane probleme, koji su prouzrokovali stalni osećaj nedostatka ljubavi i razumevanja.
Ocena bloga: 9.0/10.0

13. OFF – PREVAZILAŽENJE GRANICA, Ujvideki Sinaz Novi Sad
Premijera: 9. maj 2016.

Režija: Zoltan PuškašIgraju: Livia Banka, Gabriela Crnković, Terezia Figura, Daniel Gomboš, Daniel Husta, Ištvan Kereši, Judit Laslo, Arpad Mesaroš, Atila Nemet, Gabor Pongo, Stanislava Orlović, Robert Ožvar i Bence Salai
 
Predstava se sastoji iz dva dela: od ličnih monologa glumaca i od teksta Katalin Ladik. Glumac i on kao osoba privatno, problemi glumca i svakodnevnog čoveka moraju da budu usaglašeni. U suprotnom, glumačke reči ne bi ni stigle do gledaoca. Sama ideja predstave proizašla je iz poetične drame Katalin Ladik. Kad sam tu poemu prvi put pročitao, pomislio sam: ovo je susret avangardne poezije i stare grčke drame. Tekst Katalin Ladik tvrdi da su zidovi samo u nama, oni su sagrađeni našim rukama. To su naši zidovi: mi smo ih gradili, mi smo ih krečili, to su zidovi našeg društva i našeg političkog sveta. Ove zidove, pošto smo ih mi sami digli, samo mi možemo da rušimo. To je cilj monologa glumaca koji su neka vrsta ritualnog i – možda – kolektivnog pročišćenja.  Zoltan Puškaš
Ocena bloga: 9.0/10.0

14. NOVO DOBA, Bitef Teatar i ArtHub, Sarajevo
Vuk Bošković, po motivima knjige eseja Viktora Ivančića Radnici i seljaci
Premijera: 21. januar 2017.

Režija: Dino Mustafić
Igraju: Boris Isaković, Mirjana Karanović, Ermin Bravo, Snežana Bogićević, Slaven Došlo  

Ovo je komad i predstava o haosu i užasu u kome živimo, kojim smo okruženi i koji smo uglavnom sami stvorili. Počinje u ratu, dešava se danas, i svi likovi su jednom nogom u prošlosti, jednom u budućnosti, a nigde. Svi glumci tumače po dve uloge koje funkcionišu kao neki ekstremi jedne iste ličnosti. Svi se trude da nešto postignu i da nešto zaborave. Komad jeste “aktuelan” ali nikad ne citira stvarnost, već je secira. Sve je u stanju haosa i nesigurnosti, i svi likovi, bez obzira na socijalni status, konstantno pokušavaju da dođu na sigurno tlo, i uglavnom ne uspevaju. I svi dosta lažu. Nekako mislim da su ovo karakteristike naše, a u poslednje vreme i svetske stvarnosti. Vuk Bošković
Ocena bloga: 8.75/10.00


15. SHAKESPEARE SONNET66, Mađarsko državno pozorište Čiki Gergelj Temišvar
Vilijam Šekspir 
Premijera: 11. januar 2017.

Režija: Kokan Mladenović
Igraju: Aszalos Géza, Balázs Attila, Bandi András Zsolt, Borbély B. Emília, Csata Zsolt, Éder Enikő, Horváth Anna, Kiss Attila, Kocsárdi Levente, Lőrincz Rita, Magyari Etelka, Mátrai Lukács Sándor, Mátyás Zsolt Imre, Molnár Bence, Molnos András Csaba, Simó Emese, Tar Mónika, Tokai Andrea   

Savremena kritika društva, ispričana kroz 14 stihova Šekspirovog soneta 66. To je ujedino i jedini govorni tekst u predstavi. Šekspir nije poznat samo prema svojim dramskim tekstovima, već i prema društvenoj kritici koja je sadržana u skoro svim njegovim delima. Slika robovlasničkog sistema i posle 400 godina se nije puno promenila, a Sonet 66 čuva univerzum svih Šekspirovih motiva i likova. 2017. godine i dalje strada običan čovek. Danas je rob bankarskog sistema, trošenja novca, raznih pogubnih politika, egzodusa, ratova…

SONNET 66
Tir'd with all these, for restful death I cry,
As, to behold desert a beggar born,
And needy nothing trimm'd in jollity,
And purest faith unhappily forsworn,
And guilded honour shamefully misplaced,
And maiden virtue rudely strumpeted,
And right perfection wrongfully disgraced,
And strength by limping sway disabled,
And art made tongue-tied by authority,
And folly (doctor-like) controlling skill,
And simple truth miscall'd simplicity,
And captive good attending captain ill:
Tired with all these, from these would I be gone,
Save that, to die, I leave my love alone.

Ocena bloga: 8.75/10.00


16. NAŠ RAZRED, Kamerni teatar 55 Sarajevo
Tadeuš Slobodjanek
Premijera: 12. novembar 2015.

Režija: Dino Mustafić
Igraju: Tatjana Šojić, Gordana Boban, Maja Izetbegović, Dragan Jovičićić, Izudin Bajrović, Ermin Bravo, Boris Ler, Muhamed Hadžović, Amar Selimović, Adi Hrustemović

Sudbine desetero učenika jednog razreda, Našeg razreda, petero Poljaka i petero Jevreja, pratimo od davne 1935. pa sve do danas. Postajemo svedoci njihovog odrastanja, prvih ljubavi, prijateljstava koja se raspadaju pod pritiskom okolnosti, nesrećnih brakova, izneverenih očekivanja, ali i silovanja, ubistava, lažnih svedočenja – i sve nam to otkriva naličje zamršenih odnosa jevrejske i poljske zajednice, što i jeste tema ovog komada. Događaj koji pisac bira kao okosnicu priče istorijska je činjenica. Naime, 10. jula 1941., u malom mestu Jedwabno, u vreme nemačke okupacije, grupa meštana, Poljaka, upala je u domove svojih suseda, Jevreja, zatvorila svoje dojučerašnje prijatelje u štalu i žive spalila. Njih 1600. A ova predstava pokazuje i prokazuje, prateći sudbinu desetero školskih kolega, kako je taj progoom, pitanje krivice pa čak broj žrtava okrutno podložan različitim tumačenjima zavisno o smenama vlasti, promenama režima, političkim interesima. Svako je novo vreme uzimalo za pravo proglasiti novu, svoju istinu. I uvek nekom drugom zalepiti krivicu na čelo. Jer krivi su uvek samo oni – drugi. Odgovornost nikad nije u modi krojačima istorije. Željka Udovičić Pleština  
Ocena bloga: 8.75/10.00
 

17. ELEKTRA, Narodno Pozorište

Danilo Kiš
Premijera: 25. decembar 2016.
Režija: Iva Milošević
Igraju: Nada Šargin, Marko Janketić, Pavle Jerinić, Aleksandar Đurica, Branko Jerinić, Darko Tomović, Dušanka Stojanović Glid i studenti FDU i AU (Mina Nikolić, Bojana Đurašković, Joakim Tasić i Stefan Radonjić)

Ovo je, koliko mi je poznato, šesnaesta ili sedamnaesta po redu varijacija teme o Elektri. U antici su ovu „užasno žalosnu igru“ obradili, pored Euripida, Eshil u Hoeforama, a docnije Atilije i Kikeronov brat. Posle renesanse tema će osobito privući Francuze: Prosper Žolio de Krebijon (Prosper Jolyot de Crébillon) štampa svoju Elektru 1708, Volter Oresta 1750, Lekont de Lil svoje Erinije 1837 (bazirane na Eshilu), a u dvadesetom veku, sto godina posle De Lila, Žan Žirodu postiže uspeh sa svojom Elektrom (1937). Od Nemaca tu su temu razrađivali pisci J. Jakob Bodmer u drami Elektra ili osvećeno ubistvo (1760), V. Goter (Gotter) u Orestu i Elektri (1772); A. Elert (Ehlert) u Klitemnestri (1881), G. Sigert (Siegert) takođe u Klitemnestri (1879) i Hugo fon Hofmanstal u Elektri (1904). Tu su još Talijan Alfijeri (Orest, 1786), Španac Benito Perez Galdos (Elektra, 1904), a nedavno je kod nas Jovan Hristić dao jednu sasvim modernu i slobodnu varijaciju te antičke teme. Miloš Đurić navodi (i neka bude, kao i uvek kad se kod nas povede reč o antičkim temama, pomenuto i njegovo ime) da je Elektru, Sofoklovu, kod nas preveo Dominko Zlatarić još 1597, i da je to prvo veće delo helenske književnosti na našem jeziku. Danilo Kiš
Ocena bloga: 8.75/10.00
 
18. KLJUČEVI OD LERAHA, Beogradsko Dramsko Pozorište

Nikolaj Koljada
Premijera: 1. novembar 2016.

Režija: Nataša Radulović
Igraju: Elizabeta Đorevska, Olivera Viktorović Đurašković, Andreja Kuzmanović, Joakim Tasić, Pavle Jerinić i Anđela Jovanović

Revoltirane socijalnim razlikama uzrokovanim podelom kapitala, Koljadine likove pokreće strah da će svaka njihova inicijativa biti osujećena, sa verom da uklapanje u sistem podrazumeva odustajanje od sebe i pristaju na kompromise u vidu stavljanja maski određenih sistemom koji ih jede, što rezultira globalnim nezadovoljstvom i sve većom netrpeljivošću i dovodi do kreiranja sveta u kom ponižavanje i tlačenje bližnjeg zarad ublažavanja osećaja odbačenosti i nepripadanja teži da postane vaspitni sistem, koji će iznedriti generacije ogorčeniih i besnih. Koljadine likove vezuju očaj, besmisao, ogorčenost zbog tuđe sreće i nedovoljno vere u to da je njihova lična sreća takođe moguća i bez ugnjetavanja i eliminisanja „srećnih“. Rusija 90-ih ne razlikuje se mnogo od Srbije danas. Generacija mladih u Srbiji analogna je „deci perestrojke“, koja su imala velika očekivanja, ogromne ambicije i prerano doživela razočaranje. Izneverenih nada srljamo pravo u samoponištenje – agresijom, neautentičnošću, preuzimanjem tuđeg „boljeg“ identiteta, infiltrirajući se u sistem, kako nas ne bi progutao. Nataša Radulović

Ocena bloga: 8.5/10.0
 
19. (A)MANTIS RELIGOSA (triler opera), Mikser Haus (BUNT 4.0 festival)
Premijera: 4. novembar 2016. – beogradska premijera

Režija: Lucija Dedić

Igraju: Helene Bracke, Christian Lujan, Marko Živković i Sarah MCourt Aleksandra Alivojvodić

Koncept komada Amantis Religiosa teži da baci novo svetlo na operu, kombinujući je sa interesantnom triler pričom koja direktno uvlači publiku u srce radnje. Muzika koja prati komad je u isto vreme klasična i moderna i napisana je za mali ansambl što čitavom komadu daje intimnu atmosferu i dozvoljava publici da operu gleda i u njoj uživa na način na koji uživa u svojoj omiljenoj TV seriji u poznatom okruženju svog doma.

Ocena bloga: 8.5/10.0


20. NASILJE, Dadov
autorski projekat Kokana Mladenovića
Premijera: 20. oktobar 2016.

Režija: Kokan Mladenović
Igraju: Jovana Radoičić/ Anja Nikitović/ Anja Milanović/ Vlada Paprić/ Mina Šormaz/ Aleksandra Stojmenović/ Jelena Blagojević/ Vida Stanić/ Ida Urošević/ Matija Conić/ Jana Martinov/ Nikola Stanimirović/ Andrea Spasić/ Marko Despotović/ Ilija Marković/ Katarina Ilić/ Nina Starčević/ Todor Dimitrijević/ Jovana Misailović/ Nikola Todorović/ Teodora Gavrilović/ Nina Kojić/ Anja Đurić/ Nikolina Kokunešovski/ Teodora Trnovanović/ Tijana Knežević/ Ognjen Dragović/ Sara Dinić/ Petar Marinković/ Milan Vasiljević/ Sofija Dragoj/ Aleksa Jovanović/ Anastazija Govedarica/ Marija Knežić/ Jelena Tadinac/ Elena Marjanović/ Marko Dimitrijević/ Ana Čolović/ Irena Tepšić/ Dejana Damjanović/ Aleksandra Polić/ Maja Šumonja/ Đorđe Mišina/ Anđela Milošević/ Nina Srdić Hadži-Nešić/ Jagoš Milošević/ Una Petrović/ Nina Kostić/ Janko Kovačević/ Isidora Dinčić 

Tekst predstave „Nasilje“ nastao je kao rezultat istraživanja društvenog fenomene vršnjačkog nasilja. Direktno preuzimanje i upotreba i/ili obrada dokumentarnog medijskog materijala, pre svega izvor štampanih medija, predstavlja osnovni metod izrade teksta predstave. Odabrani dokumentarni sadržaji su korišćeni kao polazište za razvoj segmenata teksta koji pripadaju fikciji u okviru priče o stvarnim slučajevima nasilja nad decom. Zasebne elemente teksta „Nasilje“ čine fragmenti nastali u procesu rada sa izvođačima kroz improvizacije i ankete. U tekstu se još koriste delovi pesme „Pegla“ autora Marka Šelića Marčela i pesme „Mama“ autorke Ivane Rašić Sajsi MC.
Ocena bloga: 8.5/10.0

21. ŠĆERI MOJA CNP Podgorica
Maja Todorović
Premijera: 17. maj 2016.
 
Režija: Ana Vukotić
Igraju: Vanja Jovićević, Mirko Vlahović, Varja Đukić, Slavko Kalezić, Dušan Kovačević, Goran Vujović, Stevan Radusinović, Slobodan Marunović, Danilo Čelebić, Zoran Vujović i Mišo Obradović 

Drama “Šćeri moja” nagrađena je kao najbolja na konkursu Crnogorskog narodnog pozorišta za savremeni domaći dramski tekst. „Iako su junaci drame „Šćeri moja“ istorijske ličnosti, ovo nije istorijska drama. Istorijska građa je samo polazišna tačka za bavljenje aktuelnim temama, a to je prije svega pitanje položaja žene i odnosa prema ženskom djetetu. Drama ne sudi, ne traži krivce i ne daje odgovore, već postavlja pitanja. Ona nije nikakav feministički pamflet, a moja želja, kao pisca je bila da njom podstaknem i žene i muškarce na razmišljanje i na preispitivanje odnosa prema ženskom polu, prije svega ženskoj djeci. To je problem koji je i dalje veoma prisutan u našem društvu (ne samo u Crnoj Gori već i globalno), iako se često izbjegava da se o tome govori. Tri tačke iza naslova sugerišu obraćanje „šćerima“: šta im to govorimo, šta im možemo reći, šta bi trebalo da im kažemo… dok ne bude kasno.“ – Maja Todorović
Ocena bloga: 8.25/10.00

22. FAMA O BICIKLISTIMA, Ujvideki Sinaz Novi Sad
Svetislav Basara 
Premijera: 1. decembar 2016.
 
Režija: Robert Lenard
Igraju: Daniel Husta, Arpad Mesaroš, Daniel Gomboš, Emina Elor, Aron Silađi, s. a., Terezia Figura, Agota Ferenc, Gabor Pongo, Bence Salai, s. a.
“Nije više Jugoslavija u raspadu, kao pre trideset godina, nego ceo svet. Pre svega Evropa. No teorije zavere su aktuelnije nego ikad: od CIA-a do KGB-a, od Jevreja do HAARP-a, od islamskih terorista do futbalskih huligana … Tu je i misteriozna teritorija biciklizma, sa svojim poimanjem vremena i prostora, snova i psihoanalize. Vavilonska kula Velike ludnice nije više san, već je java. U njoj se nalaze šizoidni stanovnici našeg sveta koji plešu i pevaju kao da je sve u redu a kula je već uveliko razdrmana, na samoj ivici raspada. U ovoj ludnici, koja nije samo izgrađena, već i funkcioniše savršeno u svojim imbecilnim mehanizmima, propada pravilo da je jednooki kralj među slepcima. Ovde je slepilo najdragocenija ljudska osobina. Krimić i filozofska predstava, mjuzikl i pshijatrijska dijagnoza ‒ tako će izgledati adaptacija kultnog romana” 
Ocena bloga: 8.25/10.00
 
23. VRLA NOVA, 2016, Beogradsko Dramsko Pozorišt
Milena Depolo i Boban Skerlić
Premijera: 6. april 2016. 

Režija: Boban Skerlić

Uloge: Vesna Kljajić Ristović, Jelena Mihajlović, Minja Peković, Vladimir Grbić, Milan Vejnović, Srđan Sekulić

Vrla nova 2061. je vapaj. Vapaj građana i vapaj građanima. Da razgrnu šoder prostakluka i beznačajnih informacija. Da napuste naizgled neizbežni krug rutina koje ih izluđuju i ostavljaju lakim metama za pljačku. Da iskorače iz prostora magle & senki koji im aranžiraju cinične oligarhije. I da se vrate sebi. Autentičnom sebi. I da  učine svet boljim mestom. Dobro je što još postoji pozorište. To je jedino mesto gde možemo glasno da vičemo o tome kako se osećamo u svetu koji nas okružuje. I da znamo da će nas neko čuti. Ili bar da imamo iluziju o tome. Jedino što nad nama lebdi opasnost da ni pozorišta vrlo brzo više neće biti. To će onda zaista biti kraj sveta. Milena Depolo

Ocena bloga: 8.25/10.00


24. POŽAR. LAUNDŽ / KONTRAST ili TAMO GDE SMO OSTALI, Srpsko Narodno pozorište Novi Sad
Mia Knežević i Momčilo Miljković
Premijera: 27. septembar 2016.

Režija: Mia Knežević
Igraju: Alisa Lacko, Marko Savković, Sanja Ristić Krajnov, Lidija Stevanović, Draginja Voganjac, Sanja Mikitišinh, Dimitrije Aranđelović, Stefan Vukić, Marko Savić, Zoran Bogdanov, Dušan Jakišić, Miodrag Petrović, Dragan Kojić, Nina Rukavina

Predstava Požar. Laundž / Kontrast ili Tamo gde smo ostali odnosi se na velike požare koji su se desili u Novom Sadu 2008. godine (kafe „Laundž“) i 2012. godine (diskoteka „Kontrast“). Tekst na osnovu kojeg je nastala predstava zasnovan je na istraživanju najvažnijih aspekata dokumentarne građe o tragičnim događajima u kojima je živote izgubilo četrnaestoro mladih ljudi, mahom srednjoškolaca i studenata Univerziteta u Novom Sadu: Mirjana i Miloš Pekić, Milena Kolundžić, Branka Saković, Boris Bjekić, Dušica Kulaš, Marija Gavrančić, Vladan Dragović, Marina Aničić, Tamara Miladinović, Milena Dalmacija, Zoran Ignjatović, Marko Pavlović, Renato Vuković. Mia Knežević, reditelj
Ocena bloga: 8.25/10.00
 
25. CRVENA, Grad teatar Budva
Džon Logan
Premijera: 6. avgust 2016.

Režija: Danilo Marunović
Igraju: Branislav Lečić Marko Grabež

 

Rotkov atelje, ulica Baueri 222, Njujork, oko 1958 – 1959. Rotkov atelje u staroj fiskulturnoj (košarkaškoj) sali. Drveni pod je isprskan i premazan slojevima tamno crvene boje. Pretrpana tezga ili sto, s kantama boje, limenkama terpentina, tubama lepka, kartonima za jaja, flašama viskija, kesicama s pigmentima, loncicima za kafu punim četkica, zatim jedan mali gorionik ili rešo i telefon. Tu je i gramofon, s gomilom ispreturanih ploča. Jedna vrata vode u predsoblje, koje se ne vidi, u kojem se likovi presvlače u radnu odeću, i odakle ulaze i izlaze iz ateljea. Najvažnije, neke od najveličanstvenijih Rotkovih slika za Sigramove murale poređane su i izložene oko prostorije. Rotko je imao mehanizam kojim je mogao da podiže, spušta i izlaže nekoliko slika u isto vreme. Slike se tokom komada mogu premeštati i stavljati u različite rasporede, za svaku scenu. Tu je i jedna zamišljena slika, koja visi ispred publike, koju Rotko proučava kroz celi komad. Alternativno, cela pozornica moze biti apstraktna. Džon Logan
Ocena bloga: 8.25/10.00  

TOP 25 NAJBOLJIH PREDSTAVA
(jul 2016. – januar 2017.)

01. KAO NA NEBU, Gavela Zagreb
02. ŽENE U D-MOLU/ DUGA BOŽIĆNA VEČERA, Narodno pozorište
03. NA DRINI ĆUPRIJA, SNP Novi Sad
04. TRI ZIME, HNK Zagreb
05. IVANOV, Narodno Pozorište
06. HINKEMAN, ZKM Zagreb
07. HIPNOZA JEDNE LJUBAVI, Zvezdara Teatar
08. WHAT IS EUROPE? Scena MESS Sarajevo
09. NAŠE NASILJE I VAŠE NASILJE, Slovensko mladinsko gledališče Ljubljana, HNK Ivana pl. Zajca Rijeka
10. KOŠTANA, Centar za kulturu Tivat, SNP Novi Sad

11. LEPTIR, Kraljevsko pozorište Zetski dom Cetinje
12. JESENJA SONATA, Atelje 212 i Budva grad teatar
13. OFF – PREVAZILAŽENJE GRANICA, Ujvideki Sinaz Novi Sad
14. NOVO DOBA, Bitef Teatar i ArtHub, Sarajevo
15. SHAKESPEARE SONNET66, Mađarsko državno pozorište Čiki Gergelj Temišvar
16. NAŠ RAZRED, Kamerni teatar 55 Sarajevo
17. ELEKTRA, Narodno Pozorište
18. KLJUČEVI OD LERAHA, Beogradsko Dramsko Pozorište
19. (A)MANTIS RELIGOSA (triler opera), Mikser Haus (BUNT 4.0 festival)
20. NASILJE, Dadov

21. ŠĆERI MOJA CNP Podgorica
22. FAMA O BICIKLISTIMA, Ujvideki Sinaz Novi Sad
23. VRLA NOVA, 2016, NP Subotica
24. POŽAR. LAUNDŽ / KONTRAST ili TAMO GDE SMO OSTALI, SNP Novi Sad
25. CRVENA, Grad teatar Budva

Izvori:
narodnopozoriste.rs
zvezdarateatar.rs
atelje212.rs
teatar.bitef.rs
bdp.rs
dadov.rs

snp.org.rs
uvszinhaz.com

zekaem.hr
hnk.hr
hnk-zajc.hr
zetskidom.me 
gradteatar.me
tm-t.ro 
kamerniteatar55.ba

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Marko Radojičić 

Marko Radojičić 
Rođen u Čačku 1982. godine. Inženjer telekomunikacionog saobraćaja. Ljubitelj i pratilac kulturnih dešavanja. Pokrenuo blog o kulturi, Belgrade Edt Culture, u cilju njene popularizacije. Svojim pisanjem želi da promoviše književnost, pozorište, film, izložbe, muziku i igru. Živi i radi u Beogradu. Član UNS-a i međunarodnog udruženja novinara (International Federation of Journalists)