Toliko toga hteo bih reći,
A fališ.
Noćas te ni crni snegovi
Ne mogu skriti.
Kad vidiš laste nemoj
Da žališ,
Opet ćemo ko nekad
zajedno biti.
Vreme će skratiti svu našu
Tugu,
Iz ruševine naše ponovo
Ćemo nići.
Okrpiće ćežnja
Pokidanu dugu
I mi ćemo iz zgarišta
Još jači se dići.
Toliko toga želim da ti
Kažem, a strepim,
Noćas mi te ni vetrovi
Ne mogu oteti.
Tvoj lik u mozaik slažem
I drhtim da ne oslepim
Koliko te želim voleti.
Dobrodošla u moje srce
Malo. Presahlo.
Ljubim te seno u
Sobnom mraku,
Ti si moje polomljeno staklo
I krvava rana
U raskoraku.
Toliko toga hteo bih dati,
A nemam čime.
Noćas su mi ruke kratke za
Zagrljaje.
Zato te ušuškavam u ove
Otužne rime
Da barem tako
Naša ljubav traje.
