~*~
Nastavljamo dočaravanje sadržaja iz stripovskog zbornika koji smo prošlog puta predstavili.
Pjer Tombal (moglo bi se shvatiti kao Pera Pogrebni, ili Kamenko Grobni… u jednostraničnim epizodama) – u ove dve situacije, pitanje je koji li je od njegovih, hm, klijenata priredio standardnu šalu sa kačenjem ribe, odnosno uveriće se da pojava bludećeg plamena (feu follet) o kojem se opušteno razgovaralo zapravo potiče od… požara iz njegovog smeštaja!
Mehaničar Izidor (Garagiste Isidore, familijarno i Monsieur Zid) je simpatični i marljivi majstor koji, naravno, povremeno pokazuje i smisao za proračunatost, kao i svi koji nešto preduzimaju, a razume se i da ne ispadne baš uvek kako je zamislio; entuzijasta i inovativan, povremeno se suočava i sa konkurencijom u komšiluku, a radi trenutaka opuštanja vidimo kako posegne za mirom i jednostavnošću prirode, a ponekad i plaže… Epizode po pravilu zauzimaju jednu stranu.
Žene u belom (Les Femmes en Blanc – epizode su ugl. na 4 strane) – uglavnom sa aspekta bolničarki koje se bore sa svojim napornim obavezama, zahteva oko pacijenata ali i sa hirovima glavne sestre koja ih kontroliše i maltretira , ali zna da bude servilna prema lekarima, makar i oko neke banalnosti!
Inače, bio bi red da navedemo i jednu sitnu ispravku: govorimo o pojmu francusko-belgijski strip, ugl. sve se realizuje u okviru francuske jezičke zajednice, pri čemu se dešava da su autori rezidenti jedne od te dve države, a da svoje kreacije poveravaju izdavačima na teritoriji ove druge države itd. – samo nam se omaklo da Dupuis pomenemo kao briselskog izdavača, a sedište mu je zapravo u Šarlroa (Charlesroi), zapravu u ogranku grada koji se zove Marsinel, pa otud npr. i pojam marsinelska škola stripa… toliko o tome.
Rekli smo da ova revija sadrži i vrlo efektne i neobične primere enigmatike, koju ćemo sledeći put malo bolje predstaviti.
( – NASTAVIĆE SE – )
