Obično u prevečerje neko, setno,
U šetnji, bane ona koju želiš,
i oko sasvim postane cvetno
da u njega slatki osmeh useliš.
Odjednom uzdah s usne procveta
I srce ludo počne da leti.
Baš tada na tvoju košulju leta
Najlepši leptir odnekud sleti.
O, kako rumen obuzme lice
I kako miris pretače bilje,
Dok nebo pali pospane svice
i zvezde stidljive žarom škilje.
To osećanje što puni grudi,
To čudna krila rastu u svima,
To ljubav svoje pupoljke budi,
Da voliš dok te na svetu ima.
Zato ne čekaj, vreme ne gubi,
Poteraj svoga srca kola,
Osmeh na lice, pa se zaljubi,
Negde te traži tvoje pola.
