15. Septembra 2019. | 22:08
Početna / Satatatira / Nepodmitljive priče

Nepodmitljive priče

PRIČA JEDNOG ORAHA

 

Ja sam orah. Živim u Krnjači i imam trideset osam godina. Ukorenjen sam između puta i jednog rečnog kanala. Bez obzira što sam samonikao, uspeo sam da se lepo razvijem i izrastem u primerak koji prolaznicima mami poglede. Pored pogleda mamim i decu koja se veru po meni, beru moje plodove i traže spas od Sunca u mojoj hladovini.

Privlačim i ljubavne parove koji me posećuju noću. Udvarači, preljubnici, kupci i prodavačice ljubavi, svađalice, molećivci… E ovi poslednji me nerviraju! Ona sedi i ćuteći kao spomenik blene u moju krošnju, a on kleči plače i moli je da ga ne ostavi… ili tome slično. To se obično završi tako što ona ode, a on me lupa čelom i zapitkuje kako će sada bez nje. Dogodi se da takav  hoće sebi da oduzme život bešenjem o moje grane. Tada se zanjišem koliko me lišće nosi i lupnem ga po tintari šaljući ga u nesvest. Ponosim se time da se još niko nije „zaklatio“ na mojim granama.

Zatim su tu i neizbežni pijanci. U obližnjoj prodavnici kupe pivo pa dođu i posedaju oko mene. Odmah počnu da bistre politiku sve dok se ne posvađaju. To njihovo zasedanje traje satima. Kad god otvore novu flašu, odaspu manju količinu na zemlju govoreći da je to za mrtve, a pouzdano znam da ispod mog korena nema mrtvih. Mogu vam reći da se do kraja dana prilično nacvrcam pa počnem da se klatim i bez vetra. Jedan deo mene se već „navukao“ na alkohol pa jedva čeka njihovo sledeće okupljanje. Na žalost tu nije kraj mojoj „mokroj“ muci. Kada dođe vreme da pijanci krenu kućama, obavezno se hvataju za pantalone i otpočinju olakšavanje koje traje skoro koliko i njihovo zasedanje.  O onima koji olakšavaju i želudac neću sada govoriti.

S vremena na vreme dođe neki idiot koji ima kakvu firmu pa hoće da se reklamira tako što zakuca oglasnu tablu na moje stablo. Pun sam eksera i vijaka. Imam i nekoliko kuka i alki koje su stanari okolnih zgrada zarili u mene, a služe im za kačenje prasadi i jagnjadi.

Pojavi se i po koji „Romeo“ nošen krilima ljubavi pa isuče nožekanju i počne da urezuje ime svoje dragane u moju koru.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Dejan Dimitrijević Mita

Dejan Dimitrijević Mita
Radijski voditelj, pesnik, stočar, rodoljub, komedijaš, pisac, humanista. Dobitnik mnogobrojnih aplauza, osmeha i tapšanja po ramenu. Izdao dve knjige poezije i jednu knjigu satiričnih priča. Dobitnik Vib-ove nagrade.