Samson Černov je imao samo 25 godina kada je kao dopisnik ruskih novina stigao u Srbiju da „pokriva“ Prvi balkanski rat. Adrenalin, rad na terenu i stalna opasnost, ali i hrabrost i duh naroda mora da su se mnogo dopali mladom fotografu jer je i posle rata rešio da ostane u Srbiji.
Tu je i dočekao 1914. i početak do tada nezapamćenog stradanja – Veliki rat.
Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, Černov je sa Francuzom Anrijem Barbisom dobio automobil i vozača, kako bi što lakše obavljao svoja zaduženja. Tako je i snimao zločine austrougarskih jedinica u Mačvi i Posavini.
Ipak, u septembru 1914. vrhovna komanda srpske vojske priključila ga je filmskoj ekipi Đoke M. Bogdanovića koja je bila zadužena da ovekoveči dešavanja na frontu na Savi.
Tako su i nastale čuvene fotografije razorenog Šapca, prelaska srpske vojske preko Save, okupatorskog uništavanja Beograda… kao i slavna fotografija Dragutina Matića „Izviđača“ koji negde na Drini, pre povlačenja srpske vojske preko Albanije, pomno prati neprijateljska kretanja.
A najgore je tek dolazilo…
Černov nije napustio Srbiju ni kada je krah postao izvesan. Sa vojskom, državnim vrhom i dobrim delom stanovništva, deleći nesreću i opštu nemaštinu, prešao je preko Albanije svojim objektivom večno ovekovečivši stradanje i patnju izbeglica iz Srbije.
Sa kolekcijom svojih fotografija, Černov po dolasku na Krf putuje u London kako bi svet upoznao sa nezapamćenom nesrećnom Srbije, a po povratku traži da bude kršten i primi pravoslavnu veru (izvorno je bio Jevrejin).
Samson Černov je kršten na Krfu 1916. godine kada je dobio ime srpskog regenta Aleksandra Karađorđevića.
Nakon revolucije u Rusiji 1917. godine više nije mogao da se vrati u domovinu, pa je odlučio da uzme francusko državljanstvo.
Černov je neumorno radio kako bi svet priznao stradanja Srbije i poslao pomoć. U martu 1918. otputovao je u Njujork i organizovao izložbu fotografija. Akcija je privukla veliku pažnju medija, pa je Njujork Tajms zatražio i intervju sa „čuvenim fotografom sa Balkana“. Međutim, u njemu, Černov je jako malo govorio o sebi, a mnogo više o Srbiji, Albanskoj golgoti i ostarelom kralju Petru koji deli sudbinu svog naroda. Tokom čitavog boravka u Americi nosio je uniformu kapetana srpske vojske.
A onda je došao i taj dugo sanjani trenutak slobode… Srbija je pobedila, a vojska se pobedonosno vratila u domovinu. Ironično, Samsona Černova tada je zadesila slična sudbina kao i Arčibalda Rajsa… zaborav.
Izvor: dnevno.rs
