~ * ~
Uhvati me zubima za vrat,
kao mače kojem štede korake
– stisnuću zube s poverenjem,
u slatkom previjanju nad
bezdanom,
a stisni ih i ti još malo,
dok mi ne pronađeš žicu.
I, dok vreme nas još ne zoblje,
nek’ nam se pod ovim,
makar zubatim suncem,
na zubima ogleda radost,
i nek’ nam se, još radosnije,
zubi sudare!
A oni što tajnovito motre,
neka hvataju zazubice…
