Smiri mi uzdrhtalu dušu,
obuci me nežnošću
dodira, koji će otkriti sve
moje podsvesne želje,
pretvarajući ih u pogled
žudnje koji te poziva
i navodi da budeš oseka mojih čula.
Moja obala koja gasne, sve
moje nemire duše, budi
moj jarbol na brodu,
povedi me u osamu duše,
tamo gde duša dušu takne,
u tajni postojanja čulstva.
Pod tvojim rukama, sigurnost
blaženstva dotičem, slobode
prostora duše,
bez lutanja,
tu je spoj duša u jednoj,
na putovanju traženja.
Trenutak rasprostre prostirku
srodnim dušama, kao
most između srca i duše,
predaješ se bez borbe,
gledajući hrabro u ljubav,
što te iz oka koje te gleda
doziva, da srušiš zid kolebanja,
zvonkom arijom skitnica
koje se traže i nalaze.
Oslobodi se, dohvati snove,
osećaš, milujem te stihovima
poezije duše pisane tebi. Budi
moja postelja,
utopli me poljupcem,
pusti da sanjam na tvojim grudima,
ne budi me, kad otvorim oči
želim da vidim osmeh
ljubavi na tvojim usnama.
