Olga Tomović: Prolećne čežnje starice i mladice

Put vijuga i vodi u dan od svetlosti. Miriše na koprivu i sveže ispeglano prolećno platno, zeleno, svetlo i nebom okupano, a suncem osušeno. Kako staza korača prema novom, tako se srce regeneriše, telo se obnavlja, oči posvete od gomile lepote i treperi celo biće u ekstazi prolećne serenade.
Korača starica, a iza staze pojavljuje se mladica, sa crvenim osmehom na nabreklim usnama. Sa zvezdom u očima tamnim, sa plamemom u
nedrima zadihanim. Sa tenom zlatom posutim i bakrom uramljenim. Sa
karamelom prosutim po nosu i jagodicana.
Vijuga put kroz novo proleće novog života i novih uzdaha. Tama je ostala u džepu starog kaputa, nema je ni ispred ni iza, put je čist, suzama rosnim opran.
Čist put za novu dušu, tek rođenu na pepelu stare patnje bivšeg čoveka bez želja i svetla.
Danas se rađa nova kraljica vilenjaka, nova ratnica svetlosti i hoda uspravno, spremna za stare ratove, večne borbe…
Hoda I čezne za živim srcem u mladim grudima.