Osećaj gubitka nekog svoga..Roditelja..Onih najbližih, gubitak svojih ljubavi…Prati nas dok živimo. Kako vreme više prolazi, uvidjamo koliko je taj gubitak veliki i nenadoknadiv…Sećanja naviru, prisećamo se svega lepog i onoga manje lepog ali sve je to deo nas. Gubitak najbližeg i voljenog bića, odneo je i deo nas, ma koliko se trudili da budemo emotivno jaki.
To je onaj osećaj, kad Vam se pred očima poredjaju slike „prošlih dana“…Godina, slike svega onoga koje Vas je činilo sretnim, ispunjenim..Suza u oku, „remeti“ to sećanje na nama drage osobe…Trenutak kad mislite da ste slabi, ali niste..U stvari u tome je vrednost bića, da zna da oseća…
