U ovom tekstu ukazaćemo na nekoliko čestih jezičkih konstrukcija koje se pogrešno upotrebljavaju ili su same po sebi pogrešne.
1. Jedna prokleta enklitika
Evo ga autobus! Sa kakvim samo oduševljenjem ovo uzviknemo svaki put kad posle dužeg čekanja naiđe. Ko bi u toj blagoj euforiji mislio na jezik. Dobro, ako malo duže čekamo autobus možemo i da promislimo o jeziku pre nego što viknemo: Evo ga! Dakle, eknklitika ga je skraćeni oblik lične zamenice on u genitivu. Pun oblik glasi – njega. Možemo li reći: Evo njega autobus? Ne. Isto tako, ne možemo reći (niti napisati): Eno ga Marko! Evo je mama! Ni, kao što stoji na jednom beogradskom bilbordu, napisano slovima fonta veličine pola metra: Evo je pulpa! Ispravno je samo: Evo autobusa! Eno Marka! Evo mame! Evo pulpe!
2. Nikad ne reci ikad – Kad smo već pomenuli reklame, možemo da se osvrnemo na konstrukciju: Najbolji prašak ikad. Ikad je prilog; prilozi obično dopunjavaju glagole, ponekad i prideve, imenice ili druge priloge, ali uvek daju informaciju o glavnoj reči u okviru sintagme. Prilog sam samcat u rečenici ne određuje ništa. Bar ništa u srpskom jeziku. U engleskom može stajati samostalno, stoga ovakve konstrukcije ne doživljavamo kao preterano neobične, a one su nam pravo preko engleskog i ušle u jezik (Best movie ever). U srpskom jeziku jedino bi ispravno bilo: Najbolji prašak ikad napravljen. Najbolji kolači ikad probani. Najgori glumci koji su ikad igrali na filmu.
3. Po meni je ovo sasvim u redu – Konstrukcija po meni ustalila se i toliko ušla u upotrebu da bi insistiranje na tome da je nepravilna, po meni bilo cepidlačenje. Po meni znači: po/prema mom mišljenju, na osnovu mog stava…
4. S obzirom na to – S obzirom na to da je pismenost važna, pisaćemo ispravno. Shodno tome i: Bez obzira na to što nam je zabavno, moramo da krenemo. Ne bismo nikad rekli “Bez obzira da nam je zabavno”… zar ne? Nije ispravna konstrukcija obzirom na. Neki normativisti dopuštaju i s obzirom da , ali ona nije odlika naročito lepog jezičkog stila.
5. Kafa/burek za poneti – Konstrukcija za + infinitiv je na mala vrata u široku upotrebu ušla preko stranih jezika, prvenstveno nemačkog. Za je predlog, poneti – infinitiv, tačnije – glagol. Gramatičko pravilo: predlog baš nikad ne stoji ispred glagola. Da podsetimo, predlozi uvek stoje ispred imenica: Kafa je za Mariju, imeničkih zamenica Torta je za mene, ređe priloga Napisaću članak do sutra, ili brojeva Vrati se do osam. I da damo samo jedan koristan savet ugostiteljima: kafa za nošenje (nošenje je glagolska imenica) sasvim je u redu, i nema ni jedno slovce više od nepravilnog oblika: kafa za poneti.
Izvor: portalmladi.com
