U prethodnom nastavku smo kao jednog od crtača dugovečnog stripa Les Pieds nickelés pomenuli, takođe dugovečnog, Renea Pelarena-Pelosa (1900-1998). Valja naglasiti njegov rad na jednoj od prvih ubedljivih SF saga francuskog stripa, Futuropolisu (izlazio u Junior-u 1937-1938) Pelos je radio za izdanja L’Épatant, L’As (‘Les Cinq Sous de Lavarède’, 1939-40), Le Journal de Toto (1940), Jumbo (1941-42), Robinson (1942-44), Le Journal de Mickey , France-Soir Jeudi, Fillette (‘Durga Rani’, 1946-1953 – život u džungli), Mon Journal (‘Atomas’, 1948), Coeurs Vaillants i Sport Junior (1950-51), Équipe Junior (1951-52), Fripounet et Marisette, Bibi Fricotin (1955-63), L’Intrépide (1961), Pilote (1967-68), Haga (1974) i Neutron (1980) – slikovitiji pregled na stranici
http://www.lambiek.net/artists/p/pellos.htm
Ovim pregledom smo prošetali spiskom nekad popularnih izdanja (a kasnije ćemo naglasiti koji su aktuelni uzdavači danas značajni), pri čemu se vidi da II svetski rat nije značio u potpunosti prekid aktivnosti u svetu stripa.
U posleratnom zamahu malo više dobija na značaju rad na području Belgije,
zahvaljujući pre svega avanturama Tintina od od Eržea (Hergé), koje su se već « probile » i kroz godine rata. Zatim se razvija lik Spirua, koji je debitovao 1938., kasnije je tu Moris sa Taličnim Tomom (Lucky Luke), Pejo sa Štrumpfovima (Les Schtroumpfs), Franken (Gaša – Gaston Lagaffe, rad na Spiruu…), Poručnik Bluberi od tandema Šarlije i Žiro (Giraud, u nekoj fazi poznat i kao Moebius !) i mnogi drugi.
Negde od 1960. se uobličava mnjenje da strip nije prvenstveno namenjen deci i omladini, te da zaslužuje pažnju šireg opsega generacijskih i socijalnih krugova, kao i studiozniji pristup, što važi kako za stripove realističke, tako i one komične estetske orijentacije. Pojavljuju se: Asteriks (Asterix) – drevni ratnik, bistri i kočoperni Gal, čiji smo svet na neki skroman način već uveli ovde ; to je kreacija tandema Gošini i Uderco (nakon smrti ovog prvog, 1977., kolega crtač je , sa manje ili više ubedljivim uspehom) preuzeo i rad na scenariju). Tu su i zli vezir Iznogud (Gošini & Tabari), Bul i Bil (Boule te Bill – dečak i njegov pas, koker španijel; ugl. radio Žan Roba). Od stripova realističke orijentacije, spomenimo ovde još Tangi et Laverdir (Tanguy et Laverdure – pilotsli dvojac, plod mašte Šarlijea i Uderca), još kasnije… tu su Agent XIII i Largo Vinč, koji je prvobitno izlazio u vidu pisanih romana.
Recimo još nešto o grafičkom stilu ovih stripova… Možda postoji nešto što se « oseti » kod ljubitelja ovih ostvartenja, bez mogućnosti da se objasni na pravi način… Uglavnom, realistični stil, i sam ispoljen na različite načine (tu je još Thorgal od Rosinskog, Džeremaja (Jeremiah) od Hermana i Jerry Spring od Žižea), nećemo ovde posebno komentarisati ; Komični stil se obično deli na stil jednostavne linije (ligne claire), oličen najbolje u avanturanma Tintina, ranom periodu Taličnog Toma, nekim ranim radovima Žižea (Jijé) i dr. Komično-dinamični stil je ono što daje pravu draž… Tu se radi malo pedantnije na oblicima i pokretima, izrazima lica, ima s eubedljiviji osećaj trodimenzionalnosti i dinamike, pozadina je realnije i preciznije prikazana i dr. Primeri ovog stila su Spiru, Asteriks, Stjuardesa Nataša, rekao bih i Mehaničar Isidore (Garage Isidore) i dr.
Ovim smo dobrim delom iscrpli spisak klasika franko-belgijskog stripa, uz koje s eodrastalo u SFRJ.
Od popularnih strip revija koje su se ugasile, naglasićemo Le Journal de Tintin, Pif Gadget i Pilote (od 1959. do 1989.) Tu su još npr. Fluide glacial, i Psikopat, a 1974. se pojavljuje edicija Métal hurlant (od izdavača, « Les Humanoïdes Associés”), posvećena uglavnom hororu i naučnofantastičnom žanru.
-NASTAVIĆE SE –
