Plašim se,
iscureće vreme
kao pesak peščanog sata.
Svaki trenutak lagano
kroz drhtave prste klizi.
Kao da kroz mrak opipavam
sate i minute.
Čak i kada si tu,
vreme se vešto izvuče
kao lopov,
i beži u sutra.
Plašim se,
biće mi malo poljubaca tvojih,
malo zagrljaja, uzdaha
i nežnih reči.
Može vreme sve to da proguta.
Plašim se,
izgubiću tvoj nežni dodir
na ramenu,
tvoje gledanje u dubinu mojih očiju.
Samo neka danas potraje,
da mi i dalje bez pitanja
čitaš misli,
raspoznaješ uzdahe.
Plašim se,
uzburkaće se nadanja,
uzburkaće se inati,
pa me više nećeš voleti.
Plašim se da ću od silne ljubavi
prema tebi
od straha izgoreti.
