Tokom zlatnog doba nemog filma, popularnost su delila trojica glumaca poznati kao „kraljevi komedije“ – Čarli Čaplin, Baster Kiton i Harold Lojd. Kiton je imao oštre crte lica, bezizražajno te su ga zvali „kameno lice“ jer se nije menjalo bez obzira na nastale situacije. Njegovo nervozno trčanje i laki pokreti izazivali su smeh kod publike. Lojd je izmislio tradicionalni lik u sivom flanelskom odelu, slamnog šeširu i sa okruglim naočarima. Bio je popularan zbog svoje brzine i agilnosti… Ipak, ovde mi je cilj da opišem u par nastavaka život Čarlija Čaplina, kao najpoznatijeg lica doba nemog filma.
Na kraju 19. veka tokom vladavine kraljice Viktorije, Britansko carstvo imalo je veliku moć, vladalo je mnogim kolonijama, ali unutar granica postojao je jaz između bogatih i siromašnih, a ulice gradova bile su prepune siromašnih ljudi. U takvom okruženju živeo je Čarli Čaplin, siromašno i oskudno. Tada su u nedostatku radija i filma, jedina zabava bile varijetetske predstave. To je bila zabava za obične ljude i privlačila je mnogobrojnu publiku. Čaplinovi roditelji time su se bavili a po razvodu, njegova majka nastavila je sama da se bori kroz život. Jedan događaj zauvek će promeniti život Čarlija Čaplina. Naime, jedne kobne večeri majka mu je nastupala u predstavi iako je znala da ima problema sa grlom i da je polako izdaje. Kako je problem sa glasom postajao sve očevidniji, publika joj je surovo dobacivala, i konačno oterala sa scene. Da bi publiku zadovoljio, reditelj je pojurio da nađe zamenu i tako nabasao na petogodišnjeg Čaplina. Iako je bio dete, već je umeo da nastupa kako je to činila njegova majka. Doveden na pozornicu, ostavljen sam i predstavljen kao zamena za majku. Bio je toliko uplašen, pogledao je u stranu i video zabrinut majčin pogled. Ipak, zapevao je svom snagom u to vreme popularnu pesmu „Džek Džons“. Znao je da mora dobro da otpeva, jer njegova majka nije to mogla.
Negde na pola izvođenja, počeli su ga zasipati novčićima iz publike. Zastao je i rekao da će nastaviti kada pokupi novac i publikom se prolomio smeh. Dodatno, pojavio se i reditelj na sceni noseći maramicu u koju je pokupio novac. Kada je hteo da ode, dečak je – misleći da mu oduzima novac – pojurio za njim, izazivajući nove salve smeha. U to vreme petogodišnji dečak nije sasvim razumeo šta je tako smešno, ali je ta noć ostavila snažak utisak na njega.
To je bio početak njegove budućnosti kao kralja komedije, i poslednji nastup njegove majke na pozornici…
