19. Novembra 2019. | 00:28
Početna / Magazin / Pogled s Crvenog Čota: Nije umeo

Pogled s Crvenog Čota: Nije umeo

Autor: Snežana Kujundžić
Autor: Snežana Kujundžić

Podstaknut, sopstvenoj misli, pokušaću da objasnim “šta je pisac hteo da kaže”, te se nadam da će biti dosta jasniji smisao naslova ove kratke, da je nazovem kolumne.

Naime, radnja se događa u maloj sremskoj varoši negde u drugoj polovini osamdesetih  godina. Bilo je to doba, kada smo bili lepi, mladi, veseli a osećaj kao da je ceo svet vaš. U takvom okruženju, u zdravim odnosima, sredini, rađale su se ljubavi one iskrene, male i velike, pomalo dečje sa lepotom trenutaka i radosti. “Klupice” u parku u to zlatno doba osamdesetih godina, behu popunjene a tražilo se i mesto više. Tu idilu, samo je loše vreme, kiša, mogla da omete, ali i tada zaljubljeni par, nalazio je svoj kutak, ispod velikih i gustih krošnji drveća, koje je moglo da “izdrži” omanju i pristojnu kišu, da se tako izrazim. Međutim, ipak, bilo je situacija da prosto vas ponese taj osećaj, kako ste mladi, poželjni i mislite da se sve vrti oko vas, i vidite samo ono što hoćete ili smatrate da je za vas “bitno”.

Upravo, u ovu “zamku” sopstvenu, upao je junak ove priče. Mnogo se poneo, imao o sebi mišljenje da može sve i da se sve vrti oko njega i naravno, nije primetio ono što je trebao da vidi… Nije umeo, da prepozna, vidi… Jednoj lepoj devojci, mnogo se dopao i prosto kad god bi ga videla, pogledom ga upijala, davala “znake”, onako tiho i pomalo dečje, koje On, nije video, prepoznao ili možda nije ni hteo da vidi, zaokupljen onome o čemu sam gore već govorio… U smislu da je malo pun sebe, da sve može i da može da “bira” koga On to hoće i kada hoće… Ali, veoma se prevario i kako je vreme odmicalo, meseci, pa i godina dana prođe, bivao je sve usamljeniji i usamljeniji. Očigledno sebe je precenio, mnogo je hteo, a u stvari ništa nije postigao.

******* Kasnije mu jedan drug reče: “Vidi, onoj devojci mnogo si se dopadao, ali nisi je primećivao, nisi shvatao ozbiljno… NISI UMEO…
da prepoznaš… ” ********

Posle ovoga sve je bilo kasno i nije imalo više svoj smisao, jer ono što vi niste umeli i prepoznali, neko drugi vam je ukazao i samim tim nema “osnova” da se tuđim kitite i prisvajate, a i pitanje da li bi devojka pristala da bude sa njim, jer prošlo je suviše dugo vremena i zašto bi vas neko čekao i čekao, a vi niste umeli…

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Slobodan Osmokrović

Slobodan Osmokrović
Slobodan Osmokrović rođen 21.9.1963 g. u Inđiji, ekonomski tehničar. Živim u vremenu kome ne pripadam.