22. Novembra 2019. | 15:45
Početna / Magazin / Pogled s Crvenog Čota: Od kuće do bolnice

Pogled s Crvenog Čota: Od kuće do bolnice

Vidite gradski sa slike. Upravo sa sličnim takvim ako ne i istim, išao sam danas kod lekara u KC Vojvodine. Čim sam video broj 600-sto i neki, znao sam da je to stara serija u lošem voznom stanju i debelo zrela za rashod i povlačenje iz upotrebe. Ko ne zna, evo sada zna. Kada vidite garažni broj 650-690, pa i 700 i neki, znajte da su to krševi na izdisaju.

Upravo jedan takav je prispeo na stanicu gde sam ušao i morao sam se držati sa “četiri ruke” jer jedva je zakočio a pri kretanju je tako trzao da su nam trebale, ne dve, već četiri ruke da ne popadamo. Onda je gradski dobio neko ubrzanje i tako vozio do naredne stanice, i ista priča… Kretanje, jako trzanje pa naglo ubrzanje. Stigao sam jedva na zakazano vreme u bolnicu. Uleteo sam na drugi sprat, gde sam i bio pre mesec dana a danas došao na kontrolu. Međutim, sedeo sam ceo sat vremena i čekao da me prozovu ali ništa. Ispred mene behu njih troje i ostao sam Sam… Već sam se vrpoljio i onda dođe jedan medicinski radnik, dečko, slučajno pogleda uput i pita kod koga čekam. Ja mu rekoh ime doktorke, na čega mi reče – Doktorka danas radi sprat niže – Da nije video, ko zna koliko bih ja tu sedeo, jer sestre prolaze kraj mene kao kraj spomenika. Posle sat vremena, sišao sam sprat niže, i stvarno, lekarka koja je bila pre mesec dana na drugom spratu, danas je sprat niže. Ja to nisam mogao znati, već sam došao kao prošli put.

Konačno uđoh u ordinaciju gde mi lekarka reče da Ona ne sedi na jednom statičnom mestu, da nije ovo opšta praksa itd… Hm, kako sam Ja to mogao znati, jer Mi je rekla, da dođem 3.6. i Ja došao na isto mesto, ali nje nije bilo. Pregled je prošao u toj mojoj i njenoj priči oko nesporazuma i opet mi je zakazala da dođem krajem meseca. Nadam se da ću potrefiti tada pravo mesto gde će biti. Ruku na srce, rekla mi je  ipak da se na ulazu javim  sestri i tako ću imati pravu info gde se nalazi, da ne bi opet čekao u prazno i na pogrešnom mestu.

U povratku, na sreću, naišao gradski sa garažnim brojem preko 900 i to je već bila lepša i bolja vožnja. Nije bilo trzanja i ubrzanja kao u dolasku. Jedino što je utisak pokvarila kontrola nahvatavši jednu devojku bez markice, gde je u njenu zaštitu stala starija gospođa, nakrpivši kontrolora što traži pare od dece školaraca i to ga baš žestoko isprašila… A sunce upeklo, svi nešto ušmurani, neko u kratkim, neko u dugim rukavima, prozori pootvarani uključujući i onaj krovni šiber kako bi vetrić učinio vožnju podnošljivijom.

Stigoh konačno kući i odmah pod tuš pa na spavanje jer me očekivala noćna smena pa da lakše izdržim. Upravo u toj noćnoj i pišem ove redove teksta, onako u dahu bez posebne pripreme i korekcija. Nosim se mišlju da svaki tekst a pogotovo pesma, napisana pod nadahnućem, stavljena direktno na papir je ono pravo i najiskrenije.

Eto… utisci se polako “sležu” te i Ja završavam ovaj zapis sa “puta” pod okriljem prijatne Junske noći.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Slobodan Osmokrović

Slobodan Osmokrović
Slobodan Osmokrović rođen 21.9.1963 g. u Inđiji, ekonomski tehničar. Živim u vremenu kome ne pripadam.