LEPOSAVA MILOŠEVIĆ SIBINOVIĆ LEPA
Rođena je u Čačku 8. oktobra 1950. Diplomirala je na vajarskom odseku Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu 1974. Na istoj pohađala postiplomske studije 1974-77. Stipendista je vlade Meksika (međunarodna kulturna saradnja Meksika i Jugoslavije) 1977-78. Magistrirala je na vajarskom odseku Nacionalne škole likovnih umetnosti (A cademia San Carlos) 1980. u Gradu Meksiku. Član je ULUPUDS-a od 1975. i ULUS-a od 1976. Živela je i profesionalno se bavila umetnošću u Meksiku 1977- 1982. godine. Od 1983. živi i radi u Beogradu u statusu samostalnog istaknutog umetnika. Od 2011. je nosilac Nagrade za izuzetan doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije. Izlagala je na oko 9o samostalnih izložbi i autorskih projekata u Beogradu, Parizu, Gradu Meksiku, i drugim meksičkim gradovima Akapulku (Acapulco), Guanahuatu (Guanajuato), San Huanu (San Juan,Puerto Rico), Buenosairesu (Buenos Aires, Argentina), Sarajevu (Bosna i Hercegovina), Banja Luci (Republika Srpska), Plovdivu i Slivenu (Bugarska), Montevideu (Urugvaj) i drugim. Izlagala na oko 500 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dela joj se nalaze u brojnim galerijama i muzejima (Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Narodni muzej u Beogradu, Muzej moderne umetnosti Grada Meksika, Kolekcija Banameks). Dobitnik je 38 nagrada i priznanja za umetničku aktivnost. Bavi se skulpturom, slikarstvom , autorskim projektima i različitim vidovima predstavljanja umetnosti u zemlji i svetu . Zahvaljujući uspešnim autorskim projektima u kojima povezuje najrazličitije zemlje, kulture, tradicije i savremene izraze njen međunarodni projekat „ Pergament Srbija“ izložen u Palati UNESKO U Parizu 2010. godine.
Jasmina Tutorov, muzejski savetnik,likovni kritičar AICA:
Na izvesnim delima, slikama na pergamentu ili knjigama koncertinama, umetnica predstavlja svet celine mikro i makro kosmosa, čoveka, zemlje i neba. Pri tom koristi podjednako izmaštane, nadrealne oblike i simbolične forme. Sve je na kompoziciji krajnje jednostavno, geometrijski stilizovano, a nekad su u život celine spojeni geometrijski i organski oblik sabirajući u sebi snagu i nežnost. Ove zasanjane vizije nose energije arhetipskog. One su otvorene dubinama duha. Teme su različite: ponekad umetnica oseti potrebu da se posvećeno spusti u sebe, u svoju intimu, pa slika svoje roditelje. Ponekad je inspirisana tragedijom rata kao u koncertina knjizi „Pisma čuvarkuća muževima na ratištu” pa se iznenadno pojavi kao tema nacionalni brend Srbije „Molitva za Požegaču”…
