U doba letnjih sparina kada se odeća lepi za telo a dah postane vlažan i vreo odlazim na tajno mesto koje Zemunci već decenijama ljubomorno čuvaju. Spuštam se strmim stepenicama sve uživajući u mirisu bagrema i pogledu na Dunav. Dočekuju me čamci koji se veselo ljuljaju i hlad prijatniji od svakog klimatizovanog prostora. Prolazim restoran i laganim korakom nastavljam ka Širokoj Stazi u kojoj zauzimam svoje mesto. Ubrzo dolazi i osveženje koje krepi telo a ja tonem u čaroliju prirode. Miris Dunava izmešan sa mirisom bagrema i ostalog bilja opija. Duša koja se za čas ispuni lepotom opušta čitavo telo. Vreme se zaustavlja. Čula oživljavaju. Najlepši cvrkut u čitavom slivu Dunava moguće je čuti baš na ovom mestu. I tako sve do večeri koju će najaviti sjaj zvezda.
Često se u Stazi začuje pesma ili recitacija vidi sasvim nova slika ili upozna neko drag toliko da će te ga zavoleti. Ponekad se od alasa koji čini mi se nikada ne odlaze sa ovog mesta može čuti neka od priča iz davnina začinjena jedinstvenim humorom. Sve u svemu mesto koje privlači sve one koji vole prirodu i slave ljubav. Neko će ih nazvati umetnicima a ja samo bićima koja su sposobna da vole i budu voljena. Ako želite i Vi da uživate u ovom jedinstvenom mestu zamolite nekog Zemunca ili Zemunku da Vam otkriju ovu oazu jedinstvene lepote.
Miroslav Lj Ranković
