20. Oktobra 2019. | 11:49
Početna / Pozorište / POZORIŠNO PROLEĆE: 3. Teatarski festival u Šapcu 2018 – najava i program

POZORIŠNO PROLEĆE: 3. Teatarski festival u Šapcu 2018 – najava i program

 

Pozorišno proleće, teatarska svetkovina biće ove godine održana po treći put, od 16. do 23. aprila u Šapcu kao svojevrsni nastavak jugoslovenskog festivala Ljubiše Jovanovića koji je ugašen kada se raspala Jugoslavija. Ideja festivala je da okupi najbolje domaće predstave između dva festivala. Selekciju čini sedam predstava od kojih pet iz Beograda (dve iz Narodnog pozorišta, od kojih je jedna u koprodukciji sa Bitef teatrom i po jedna iz Beogradskog dramskog pozorišta, Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Ateljea 212) i po jedna iz Novog Sada (Novosadsko pozorište) i Šapca (Šabačko pozorište). Selekciju potpisuje festivalski savet od devet članova (Dušan Kovačević, Mira Banjac, Svetislav Basara, Nebojša Bradić, Nikita Milivojević, Dragana Bošković, Voja Brajović, Sveta Jovanov i Milivoje Mlađenović). U pitanju su predstave nekih od najeminentnijih reditelja današnjice: Jernej Lorenci, Igor Vuk Torbica, Kokan Mladenović, Jagoš Marković Nikita Milivojević. U čast nagrađenih, poslednjeg dana festivala biće premijerno izvedena predstava Borislava Mihajlovića – Mihiza Banović Strahinja u režiji Nebojše Bradića, rađena u produkciji Narodnog pozorišta iz Prištine i Šabačkog pozorišta. Može se zaključiti da su neki od članova saveta dovedeni i u sukob interesa, što ne umanjuje kvalitet selekcije. Ovo je svakako jedan od najboljih pozorišnih festivala u zemlji.

Žiri festivala činiće umetnici iz okruženja: Karpo Aćimović Godina (Ljubljana), Nikola Ristanovski (Skoplje) i  Petar Kaukov (Bugarska). Žiri novinara je u sastavu: Milan Bečejić, (Beogradski glas), Gordan Manjenčić (RTS) i Dragan Eraković(Danas).

Glavne nagrade festivala su: Nagrada za najbolju predstavu u celini, nagrada za najbolju režiju, nagrada za najbolju mušku ulogu Ljubiša Jovanović, Nagrada za najbolju žensku ulogu i još tri nagrade (u konkurenciju ulaze najbolji dramski tekst, scenografija, kostim, originalna muzika, koreografija, scenski pokret, scenski govor, dizajn svetla i tona). Novinarski žiri dodeljuje nagradu Zalog za budućnost glumcu ili glumici mlađe ili srednje generacije koji svojom igrom brani dostojanstvo, gospodstvenost i glumački poziv.

 
GLAVNI PROGRAM FESTIVALA
velika scena Ljubiša Jovanović

16. APR 20:00  URNEBESNA TRAGEDIJA Atelje 212, Beograd
17. APR 20:00  IZ ŽIVOTA INSEKATA Beogradsko dramsko pozorište
18. APR 20:00  TAKO JE (AKO VAM SE TAKO ČINI) Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd
19. APR 20:00  MALA MAĐARSKA POROGRAFIJA Novosadsko pozorište/Újvidéki Színház
20. APR 20:00  RUBIŠTE Šabačko pozorište
21. APR 20:00  CARSTVO NEBESTO Narodno pozorište i Bitef teatar Beograd
22. APR 20:00  CARSTVO MRAKA Narodno pozorište Beograd

PREDSTAVA U ČAST NAGRAĐENIH
23. APR 20:00  BANOVIĆ STRAHINJA Narodno pozorište Priština i Šabačko pozorište – premijera!

PRATEĆI PROGRAMI
U okviru pratećeg programa predviđeno je javno čitanje dramskih tekstova koji su ušli u najuži izbor na konkursu Sterijinog pozorja i okrugli sto o položaju pozorišta u unutrašnjosti Srbije i načinima njihovog opstanka u aktuelnoj društvenoj situaciji.
U porti šabačke crkve u večernjim terminima biće organizovan program Značajne žene srpske u okviru koga će biti izvedeno nekoliko monodrama – Ljiljana Stjepanović će izvesti Povratak kraljice Marije Karađorđević, Vesna Stanković Milunku, a Biljana Ðurović Nadeždu Petrović.
Organizatori su najavili i promociju prvih deset brojeva časopisa za kulturu i umetnost KOD 21 koji izdaje Šabačko pozorište, kao i knjige Suština milosti Pitera Bruka, izdavačke kuće Clio i Kulturnog centra Beograda.
 
Cene karata: U pretprodaji do 01. aprila: Glavni program festivala, Velika scena Ljubiša Jovanović – 20h pojedinačna karta – 1000 din, komplet karata za dve predstave – 1600 din, komplet karata za tri predstave – 2400 din, komplet karata za sve predstave – 5500 din (u pretprodaji do 4000 din).

 

VIŠE O PREDSTAVAMA IZ GLAVNOG TAKMIČARSKOG PROGRAMA

URNEBESNA TRAGEDIJA Atelje 212, Beograd
Dušan Kovačević

 

Premijera: 10. novembar 2017.
Režija: Marko Manojlović
Igraju: Sonja Kolačarić, Branislav Trifunović, Amar Ćorović, Katarina Žutić, Nebojša Ilić, Anica Dobra, Branimir Brstina, Branislav Zeremski i Radomir Nikolić
Jedna od najuspešnijih drama Dušana Kovačevića, o porodičnim i ličnim tragedijama koje se dešavaju u naizgled običnim ljudskim životima, prvi put je izvedena 1991. godine, na sceni Zvezdara teatra. Urnebesna tragedija je pozorišni komad koji je svoju praizvedbu doživeo početkom devedesetih godina, a ubrzo potom i svoju filmsku verziju. Kao i većina drama Duška Kovačevića, dešava se u našoj, vrlo prepoznatljivoj, ali naopačke izvrnutoj stvarnosti u kojoj  poigravanje komičnim paradoksima između privida i stvarnosti zaista prelazi u urnebesno. Otac, odnosno deda, narodni heroj onog rata, ipak problematične prošlosti, posle godina provedenih u ludnici dolazi pravo sa sopstvene svadbe i novom mladom, takođe pacijentkinjom ustanove za mentalno obolele, u posetu svojim naslednicima. Kum novopečenim mladencima je upravo i njihov doktor koji pokazuje više razumevanja za nenormalne nego za ove normalne. Naslednici, iako zvanično bez dijagnoze, već su, pritisnuti problemima i svojim nerešenim porodičnim odnosima, istrošenih živaca i prilično napeti, nespremni za susret sa bolesnicima. Ođednom, ova naizgled uobičajena  porodična priča u koju su uključeni otac, maćeha, njihov doktor, sinovi, snaje, i  najmlađi potomak, dvanaestogodišnji Neven, kroz komične, duhovite, apsurdne pa i tragične situacije, otvara pitanja porekla, generacijskog nasleđa, krivice i identiteta.
Ocena bloga: 7.25/10.00
IZ ŽIVOTA INSEKATA Beogradsko dramsko pozorište
Karel Čapek

Premijera: 6. decembar 2017.

Režija: Ivan Vuković
Igraju: Miloš Đorđević, Lako Nikolić, Jovo Maksić, Milorad Damjanović, Vladan Milić, Milica Janevski, Aleksandra Anja Alač, Nemanja Oliverić, Katarina Marković

Neposredno po završetku 1. Svetskog rata, znameniti češki pisac Karel Čapek predvideo je, kroz scensku alegoriju Iz života insekata, opasnosti koje militarizacija i uniformno mišljenje nose budućnosti civilizacije. Ljudske osobine pripisane su insektima, što je piscu dozvolilo da otvoreno kritikuje posleratni život u tadašnjoj Češkoj. Tokom kasnijih izvođenja, tridesetih godina prošlog veka, komad je povezivan sa nastankom nacizma i staljinističkom erom, odnosno jačanjem militantnih, opresivnih društveno-političkih sistema. Satira Iz života insekata objavljena je 1921, a praizvedba je bila godinu dana kasnije u Narodnom pozorištu u Brnu (Češka). Par meseci kasnije izvedena je u Sjedinjenim državama, a 1923. i u Velikoj Britaniji. Čapek je komad napisao u saradnji sa bratom Jozefom.
Ocena bloga: 7.00/10.00


TAKO JE (AKO VAM SE TAKO ČINI) Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd
Luiđi Pirandelo

Premijera: 4. jun 2017.

Režija: Jagoš Marković
Uloge: Predrag Ejdus, Jelisaveta Sablić, Marko Janketić, Nevena Ristić, Branislav Lečić, Jasmina Avramović, Lazar Đukić, Vesna Stanković, Nenad Jezdić, Irfan Mensur, Rada Đuričin, Slobodan Tešić

 
U središtu ove zanosne pozorišne priče su g. Ponca i njegova tašta g. Frola koji, posle lične tragedije postaju žrtve znatiželje, zluradosti i poražavajućih pravila življenja meštana u gradu u koji su se doselili. Zapravo, publika o tragediji saznaje posredno a u glavnoj ulozi su porivi koji od likova, tj. od ljudi, prave groteskne nakaze. Konkretno, poriv likova da otkriju istinu o gospođi Froli i njenom zetu – u kakvom su odnosu, šta je sa ćerkom tj. ženom, ko je lud, ko bolestan. Otvarajući tako i pitanje (ne)postojanja istine. Savetnik Agaci i g. Sireli potragu za istinom vode na razmeđu privatnog i ispolitiziranog. Iz scene u scenu sagledava se i lice i naličje procesa oblikovanja društva i života u kome je čovek spreman da da sve za ono što se uspehom smatra, a uspeh se meri prilagođenošću zadatom modelu. Kad se u priču uključi gradonačelnik – jer ko će drugi ako ne on znati šta je istina – potraga za istinom, kako to u autoritarnim sistemima biva, se ispostavlja (i) kao potraga za žrtvom uz podrazumevajuće nastojanje da se izbegne neprijatnost samopreispitivanja.
Ocena bloga: 9.00/10.00
 
MALA MAĐARSKA POROGRAFIJA Novosadsko pozorište

Peter Esterhazij


Premijera: 13. april 2017.

Režija: Nikita Milivojević

Igraju: Zoltan Širmer, Aron Balaž, Emina Elor, Daniel Husta, Arpad Mesaroš, Agota Ferenc i Robert Ožvar

Komad je nastao iz tri različita Esterhazijeva romana Harmonia caelestisIspravljeno izdanje i Mala mađarska pornografija.

Da li postoji kolektivna krivica, da li je tačna biblijska misao o tome da bog kažnjava sinove zbog grehova očeva? Reditelj predstave Nikita Milivojević ne traži krivca, ne upire prstom, nego postavlja pitanja. Da li smo u obavezi da preuzmemo krivicu naših očeva? Možemo li njihova dela nazvati grešnima u vremenu kada je najbitinije bilo opstati i preživeti? Da li je put ka pročišćenju opraštanje?
Ocena bloga:

RUBIŠTE Šabačko pozorište
Ninoslav Đorđević

Premijera: 23. maj 2017.

Režija: Kokan Mladenović

Uloge: Dragana Radojević, Ljubiša Barović, Saša Torlaković, Vladimir Milojević, Nikola Breković, Milica Janevski, Aleksandra Pleskonjić, Strahinja Barović, Aneta Tomašević, Kristina Pajkić, Slobodan Petranović- Šarac, Sonja Milojević, Ivan Tomašević, Zoran Karajić, Deana Kostić, Aleksandra Ristić, Miloš Vojnović, Siniša Maksimović i Marko Ribić.

Polazeći od stvarnog događaja, da je majka otišla na njivu sa detetom, koje se nije vratilo sa njom, i ona nije znala da kaže šta je bilo s njim, Đorđević je zamislio mračnu priču, u kojoj ne samo da nema, do kraja, dečaka Slobodana, neko se i oni koji znaju gde su, u njoj izgube. To je zbog neprobojne tame, iz koje se ne može iskoračiti nikud, osim u metaforu gubljenja svega – dostojanstva, bliskosti, ljudskosti, života… Dragica, luda majka nestalog dečaka/ opasno luda majka glavne junakinje Marije/ Stanika, luda majka Draganova/ Petkana, vračara, tetka ludog Paradajza/ devojka ludog Dragana /strine ludog Slaviše, oca nestalog dečaka su po ovom principu poređane, jer su, sa umetničkim pokrićem, svoje junakinje uspele da prikažu kao žene od krvi i mesa, a ne samo emanacije ludila i promašenosti. Ono što se uslovno zove ludilom, u ovoj predstavi ima mnogo oblika, a u toj dijagnozi je samo jedno zajedničko – da tu ničeg prirodnog i normalnog, zdravog nema. Čiča Dragoljub, koji se mota po „Rubištu“, dodatno sapliće nesrećnike, a Čiča, ima ulogu da ga Marija, koju je silovao, kada mu je njen otac prodao, kao dete, za rakiju, udavi u kaci na kraju. Ova scena nije samo užasan akcenat, koji „Rubište“ vodi korak napred, ka crnoj jami, nego je, paradoksalno, i najjači simbol čitave te crne mise. Odatle nekako sviće – postaje jasniji i logičniji naš mrak. Relativna emocija /sve dobro je u „Rubištu“ relativno, a sve zlo apsolutno/ dolazi i iz scene kada mladi ljubavnik dolazi po Slavišu, oca nestalog deteta, pevajući folk ljubavnu pesmu. Slavišin vapaj za običnim pravom na izbor ledi krv – da li je zaista dotle došlo u kolektivnoj apokalipsi?! Antipod je patologija mladog Dragana, koji devojku koja ga voli emotivno ubija, bez razloga… Marija /izvrsna, uzbudljiva Milica Janevska/, vratila se u „Rubište“, zapravo, po svoju metaforičnu smrt. Vračara Petkana ne uspeva da joj da magiju da zatrudni, majka je okuje u brnjicu za medvede /otac, pijandura, joj je bio mečkar/ i otera iz kuće, iz susreta sa veselim paradajzom otkrije da je njena sudbina da sama završi u kafani, telefonski se odriče dragog i braka sa njim, presuđuje Čiči, koje je silovao…I ništa.Kraj.Mrak. Dragana Bošković, Večernje novosti
Ocena bloga: 9.25/10.00

CARSTVO NEBESKO Narodno pozorište i Bitef teatar Beograd
inspirisano srpskom epskom poezijom


Premijera: 26. septembar 2017.

Režija: Jernej Lorenci
Uloge: Olga Odanović, Nada Šargin, Nataša Ninković, Bane Vidaković, Bojan Žirović, Branko Jerinić, Hana Selimović, Milutin Milošević i Slaven Došlo

Tekstualno polazište je srpska epska književnost srednjeg veka, u kojoj reditelja privlače različiti konkretni motivi. Na višem tematskom planu, njega posebno zanima arhetipska situacija, karakteristična za srpsku, ali i neke druge kulture: smenjivanje samo dve uloge, heroja i žrtve, bez mogućnosti identifikovanja s nekom uravnoteženom egzistencijalnom pozicijom. Scenska posebnost projekta nalazi se u tome što se njegov prvi deo igra na Sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta, a drugi, posle prelaska publike u toku pauze iz jednog prostora u drugi, u Bitef teatru. Ovo izmeštanje nije produkcijski zahtev – zarad bolje vidljivosti oba koproducenta – već je potpuno opravdano rediteljskom idejom: smenjivanjem različitih perspektiva na dotičnu tematiku.
Ocena bloga: 9.50/10.00

CARSTVO MRAKA Narodno pozorište Beograd

Lav Nikolajevič Tolstoj

 

Premijera: 24. mart 2017.

Režija: Igor Vuk Torbica
Igraju: Olga Odanović, Hana Selimović, Vanja Ejdus, Ljubomir Bandović, Anastasia Mandić, Nebojša Kundačina, Ivan Đorđević, Nikola Vujović, Ivana Šćepanović, Novak Radulović i Jelena Blagojević 

Predstava Igora Vuka Torbice je brutalno precizna analiza pohlepe, strasti, odnosa novca i zločina u provincijskoj nedođiji. Rediteljski je izuzetno markantna zbog savremenog pristupa Tolstoju, bliskog jeziku teatra „krvi i sperme“. Pozornica je svedeno, stilizovano dizajnirana, sivkastih tonova, u stepenicama, sa krstom u pozadini. Od publike je odvojena providnim staklom koje uspostavlja posebnu atmosferu, određenu gotičkom likovnošću i sablasnom akustikom (scenograf Branko Hojnik). Funkcionalna je i upotreba svetla, naročito u scenama kada su likovi priljubljeni uz staklo, i poliveni tada uskim snopom svetlosti koji gradi upadljivo avetinjske prizore u preovlađujućem mraku. Njihov efekat dodatno pojačavaju uznemirujući zvuci škripe, tutnjave, zujanja (kompozitori Nenad i Alen Sinkauz). Odvojenost scene staklom donosi i simboličku nadgradnju značenja, jer uspostavlja jedan odvojen svet koji se podvrgava analizi. Akteri kao da su u nekoj čudnoj, metaforičkoj laboratoriji, ili na farmi, pod prismotrom, dok su gledaoci u ulozi voajera. Možda smo i publika rijaliti šoua, što je značenje nametnuto projekcijama titlova, naslova predstave i naznaka o prolasku vremena, koji sugerišu estetiku novih medija. Ana Tasić, Politika

Ocena bloga: 9.50/10.00

 

 

Izvor:
www.sabackopozoriste.rs

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Marko Radojičić 

Marko Radojičić 
Rođen u Čačku 1982. godine. Inženjer telekomunikacionog saobraćaja. Ljubitelj i pratilac kulturnih dešavanja. Pokrenuo blog o kulturi, Belgrade Edt Culture, u cilju njene popularizacije. Svojim pisanjem želi da promoviše književnost, pozorište, film, izložbe, muziku i igru. Živi i radi u Beogradu. Član UNS-a i međunarodnog udruženja novinara (International Federation of Journalists)