Milomitar Raspikotlović je svom obrtninom svog predstomačja zaočnozapao Rajdevalji dok je nožneletela prikolovozjem. Provetrovje obrtnine je obprikačnulo i priobližne ptičurejke koji krilomahnito odbegoše od iste, analogno tviterujući nisput. Rajdevaljina pričeona brazdorednica proizmami jedno venče, te ono udari po oštroblažem pulsirajzu.
– O, svenevolećeg li čoja, da li je mogao saopasnije da se telophodi usred urbanaselja, pred svim neonim nacionljem! – priuskliče ona.
– Vi to o mom osobnosopstvu, mademojzel?
– Pa nadžviri li ti kojeg pretrećeg čoja, slengćoravko?
Milomitar nije imao dovoljno pričvrstitativne nervodendrite da zaokoliše ovu okovidnu uvređevinu. Zabešnjevit je raskapijao usnenozubovne dupljoštite i dao mu ga po raznakreštu.
– Uhosvrhni me neloše, ti rospijoidna individualina. Snošajstveno ću se ophodonositi tvojem maternjijem bitstvu posred ekskrementekskluzivne rupoidule! Da li ti se iskristalisani to?
Sadvojac prepiraonika se razmimoprođevne, vasgdekojekude antibliže od suprotnostavljuščeg. Najedamputnatorbastično uziđe letvotanani policajkan sa krivonijeućom mlatinom. Nakon razgledacije priobližja, občešnu se za ispodkaplje i zevnovito poprireče:
– Eh, da mi je omajušnog popripušja, ovako mi plinraspalina džepozvrči vezbeze.
Stopokasajućim koračanjkom, policajkan se odatisne pravosmerjem svoje domokrovonosnice, glademaziteljskijući netuđ sonodzadi. Zabližiljkavala se nokturnjaža, navokalašena auvikom lugmastih karadžićeva, te je policajkan, figjeravtovan da protivkoračanjči u domokrovonosnicu suprotmuerte, razbolidovao dahogubljuć. Po razvrtu čljuka, policajkan zveknadija po stropoštu na krehvetesku, te ga rasžargali setihsebemusveja – nije odkrenuišao u purchašestvije. Čežnjostajalo mu je ovarje, postpenultimativno je skrhoblovao za kažgagniesu prethodanas. Odvrnsuz mu je obvirolmotnuo prisebičnostatus. Ali ono prigrđegrađujuće je tek pačemajkovalo; tebrudin je napalmčarapao sa onom vakuretinom Stisjom i njenim fiberglaskajrurgom koji joj negnije formodonirao dojčevele. Razjar i razular podopkoljevnu policajkana, te u vestitu utokančira razagrab. Jedninovan anet u troposferje i supružnograpci se zapregranuliradu od trepet-straja. No, policajkan ne bejahuše slabtintarin; uz kroispričanije, doremifasoldade da je palcokliz kranijumni krivoduitelj za ono.
Anet je rarijom čajslustino razavionio netoliko miljometrara dok nije kožozabijanio Plećoporeznira u dalekobutje. Finansokrhak Plećoporeznir je ciknutativno raziznačio svoju ramajanu. Neuzsvesnut, uteknuitivno je tamtumtanrao do drugomdaljne jaojvače. Nakon banf, uskličenije je minuspraznovalo vremeriju.
– Aeiou, ozsmrznjen behdoh onog momenutka te razasvet boljkevika nalazbijade u popridođu!
Dugostudiranjevska švesterna obvede Plećoporeznira u nepodplusnepredsoblje, te u postšiftu priudari po gegu ka jokdrugopripadnoj domokrovonosnici. Na svom cesteraju, švesterna usastanči negradljaka. Negradljak usenduje priosmešje njenim cesterajem, te ona zadovoljstveno ruskoavionči k nj. Ondašivajući, nebaštroje odoše u letoh „Petran Netrovpić Šegonj“, gde nanožjaše frankrajinu. Pri naiskaplju, pri usredju švesterne i negradljaka se porođajnu amorabota.
Poslen polušest šesetminuća sasiremgibanice, dualištvo suprotpol-ja mu je zveketnulo po razazmazu i šećermorfemama, dok je nijepod loteha elevacijanisala oblakplivka sa smaragdastim ljudom u poputpozornici. Ljud, kumovzvati Štetkret, je binokularzirao eventovanje pred njegovom sopstvošću. U rešegniju da prikolekcionariše sav mogući databanking za svoje voždenike sa lutateljke Snikers, Štetkret je priplamenio čitanjmobilni zbog trudi izrekohovanih nadgradfonema. Potomsle je nefilimskim velocitetjem stisnuo na razaspič ka Snikersu.
Sav ovaj forniciramanglolopt je okofrljao jednast školišan, Camo. Oneveliki Camo je imao 34CC svaštu, te je ovo što se neukrivo doljetilo je samo dolsočivoilo neraznoliku. Upust mu je kretnuo na jurnjaju lenjirno ka domokrovonosnici gde mu je važintata aranžoar sredodnevni obdedlajn.
– Važintata, važintata, okularnim vozdignjespektatorljanijem se razamaspazataznaz cirkularobličjevni temporarnohranodržnjevnik neistokaoonog izolirtemporasegmentea!
– Golemveličinska volumenacija hadvaomokrije, nadrinješ betonska razummrtva akronimizacija!
Camo je, neprisustvozadovoljstvujušči, nakonpucnjao da angločita-a. Spoljaodspolja jedne očijubale bejadijah malušnaja oštroalatljika. Po izobletu, oštroalatljika zamahzanos svojim kopićem i prineoduze iduvše:
– Samo vanlažjani mogu da troželjišu na mom menstvu!
Camo egzistiraše anteglukliš.
– Moja inicijelnoa monoželjna jeste da bude skrasja u zemljetu.
To se i stvaroloi.
– Moja argentuarna monoželjna jeste da u sopstvu posedimlja neprotivteknem monetpapirje.
I neono se stvaroloi.
– I moja kanjecfiljmativna monoželjna jeste da inatkepecim u afluidnoagregatnog, stasposednog, strong, leipoug, curehalapljivmamnog škarca.
I sinonto se stvaroloi. Nuevobareni škarac mu uzpičnu po rastezguzu, te namagnetira atencione jednučke šiparadoledžerke. Omanjušna siparadoledžerka se dodriftuje do škarca, te u červenjegrafemnoj traduljaji negradljaka i švesterne, ovo parotvorenije ujamči u pletlje amorabote.
Uspratila je oženudadba, sa sve trubosvirnom ona’-Musić-iz-Novog-Pazara, svoltovima, krstdžamijom, rastečnostjem monetpapirja, međuvencijom policajkana i snošajestvenim aktovljem.
Sve to, nanepresletku, je morao da rasprljavi domokrovonosničar Dobresta. Njegov izrazmetl je rapidapatinski deločinio. I dok su roljar-vrli uposetnici snevtesterirali spivkom akrivednika, Dobresta je kantataperseirao uzpevak iz nacionlja:
Pristanačim, detorotko, pristanačim,
Da biroodlukom svojevoljkretnem u urbanrasprljavčiničare,
Sansanana diasbuenosom, arGBujem nokturnjažom
Propodomaćjem urbandelokacionprašinjem!
Vesmaljubljencenovnični legočinitelju, nobezvetujem te, nekaljenumljen, da supernaslažano ne kaputdugmiš suprotposlemanje serjožno. Ihokejpal’, ovo je vodokret neposebna spolovičnoodnosancija.
