upoznao sam jednog
pospanog dečaka i
rekao mi je:
zdravo!
ja sam pospani
muškarac!
i volim da spavam na
svilenim oblacima
oni su mekani kao tvoje
šake, stranče
voleo bih da ih dodirnem,
te tvoje šake,
dodaj mi ih
volim da plešem uz
zvuke vetra kroz krošnje
zapleši sa mnom!
tvoje lice je tako rumeno
poznaniče
kao ovo vino,
želeo bih i ja malo vina!
dodaj mi,
zbog njega samo glasnije zviždim
i slobodnije grlim
i snažnije najsnažnije volim!
jesam li ti rekao da volim
oblake i vino?
zašto me tako gledaš?
šta je to plavo
na tvojim rumenim obrazima?
i zašto praviš tako smešnu
grimasu,
jel to ono lepo
što nazivaju osmeh?
tvoj pogled je tako
pažljiv, druže
uliva mi nade
u sutra
i danas i juče
i u plavlju travu
i u zelenije nebo
ups! izvini,
popio sam previše vina
pa pričam previse
razumljivo…
i sada mi se spava!
ja sam pospani muškarac!
i idem da zaspim,
ali nekad i muškarci moraju
biti deca,
žedan sam
sipaj mi čašu meda
hvala!
pokrij me ovim
jorganom mahovine
hvala!
i skloni ovo Sunce sa neba
hvala!
i otpevaj mi pesmu,
ne!
neću pesmu, želim priču
da mi otpevaš jednu finu priču
za laku noć!
i pevao sam
i pevaću
najlepšu priču ikada
o pospanom
muškarcu
