„Stilske vežbe“, Ž. Ranković
Na Maloj sceni Dramskog studija Doma omladine osamdesetih
u studio stiže minut pre početka emisije.
svi već lude zbog njegovog stalnog kašnjenja. ide emisija – ne ide emisija.
šta im to treba, misli, ta frka, pa ludi smo i bez nje.
stigaoooo saaam!
režanje iza stakla.
u dilemi je da li da priča o politici ili da valja smor priče o emocijama i slično.
odlučuje se za miks.
pita sebe da li veruje u ono što piše i o čemu priča. uglavnom se obraća siromašnima, zaljubljenima, nostalgičnima i usamljenima.
da li stvarno veruje u sve to (biiiip), i da li oseća isto što i oni o kojima piše.
tonac: koju ćemo muziku danas?
breht: rocku road to dublin.
ulazi u prašnjavi studio.
„u veselom mesecu junu krenuo sam od kuće i ostavio devojke iz tuama skoro slomljenog srca…„
još instrumental – the celts strike again.
to majstore! krećemo!
breht: račun za struju je ogroman, svi telefoni su ti isključeni, auto se pokvario, majstori se odomaćili u kući – ne brini, biće bolje, biće sve uredu, sve dođe na svoje mesto.
(pokušava da se uživi u sopstvenu priču i shvata da je bez razloga bio u dilemi: naravno da veruje u ovo što priča!)
na poslu si za direktora dobio nekog politički podobnog trafikanta, anonimnog i glupog, iskompleksiranog. prati te, proganja, reži, srećom suviše je glup da bi te ujeo. ne brini, biće bolje. najezda cinkaroša, beznačajnih, ali zato loših ljudi, onih istih ali sada malo drugačijih, demokratski razularenih, oplemenjenih demokratskim instinktima, iz sebe samih, iznutra. ne brini, biće bolje, biće sve uredu.
kroz staklo daje toncu znak da ide sa novom muzičkom numerom. hoće da zapali cigaretu.
šta? pita pogledom tonac.
isto, odgovara pogledom breht
celts: star of the country down
na stolu upravo skuvana kafica. život je lep.
pusti još jednu, dobacuje toncu
okej,klimne tonac: whisky you are the devil
si!
napolju počinje kiša.
breht: zdravlje ti je klimavo, grip, zapaljenje pluća, sinusi, već pomišljaš da si im se nešto lično zamerio. stiže poziv od sudije za prekršaje jer, pre pola godine, nisi negde nekoga na nečemu video, propustio… nema veze. sijalica na ulici je pregorela baš ispred tvoje kuće, ne brini. oni koji ti duguju – tuguju, putuju, luduju a tvoji računi su sve veći, rastu, gomilaju se, dobijaju naučno fantastične dimenzije, ne brini, biće bolje, biće sve uredu. ( već zvone telefoni u redakciji. pacijenti zovu ) tvoj tim gubi utakmice, televizor ne hvata samo onaj program na kome si počeo da gledaš neku seriju, ili je tu najlošija slika. nestalo je struje upravo u trenutku kada treba da počne utakmica koju čekaš ceo dan, kvarcna peć se lagano gasi, ostaješ u tami. hladni vetar kidiše na prozore, noć pada na grad, ne brini biće bolje, biće sve uredu…
celts: me, muself and sky
breht: crkla ti je ribica u akvarijumu, psa su udarila kola, baba ti je na samrti a rođaci te pozivaju na svadbu dok prebiraš poslednju lovu iz džepova, računajući i situ iz piksli, ne brini, sve je pod kontrolom. tvoja deca su sve gora, liče na klince iz crtanih, posvađao si se sa bližom familijom, dalju i ne poznaješ, na plafonu se sve više ističe lepa, umetnički oblikovana šara, dobar znak da je komšinica opet otišla kod majke a zaboravila da zatvori slavinu iznad sudopere. neko je opet parkirao ispred tvoje garaže, nema veze, parkiraj i ti ispred tuđe, ako te ujutru sačekaju izbušene gume, nema veze, ne sekiraj se, smej se naprotiv, jer već znaš – biće bolje, biće sve, ama baš sve uredu.
evo, već je počelo. njima je bolje. oni su veseli jer im je bolje i naljutiće se ako ne delimo njihovu radost i sreću, mi, njihov narod. ma smi smo i glasali da bi njima bilo bolje, sada je red da se radujemo.
maše toncu, koji gleda neki spot na drugom kompu. konačno ga ugleda levim uvom. pokazuje mu da spusti malo muziku jer slabo čuje sebe u slušalicama. ovaj blene u njega kao u vanzemaljca. konačno pokazuje na uši. to tebra, bravo genije. aaaaaa, pa što ne kažeš, kaže mu mutni pogled tonca komičara.
sada je bolje. idemo dalje.
osvrni se oko sebe( produžava breht) : tvoj drug iz škole, i to onaj sa kojim su te roditelji uvek poredili, postao je direktor, pa zar to nije lepo, za radovanje. tvoj prvi komšija kupio je nov automobil, prekrasno. eto razloga za malo sreće. kolega iz kancelarije sa porodicom putuje u inostranstvo, šef je kupio novo odelo a direktor ima novu ljubavnicu, jednu divnu osobu. pa jel ti kažem da ne brineš, da nije sve tako crno i da se treba radovati. samo ćuti, trpi i čekaj svoj red. doći će i tvojih pet minuta. ima ko o tome brine da mu sada ne pominjem ime.
zamorio se. vreme je za dužu pauzu.
tonac je već pustio, naravno, celts: far away
život je lep, ako ima dovoljno kafe, cigareta, pauza i ludih, misli breht dok telefon zvoni i kiša sa vetrom navaljuje na vrata.
ispija lagano svoju mlaku, grobljansku, kafu. sa tacne ga, kao bliskog ortaka, posmatra ratluk sa orahom.
život je lep ali breht ipak zna da je i ovog dana, kao i likovi iz njegovih priča, ostao na dnu.
