19. Novembra 2019. | 21:43
Početna / Magazin / PRIZORI IZ OBIČNOG ŽIVOTA: ŽIVKO TOPOLAC iz ciklusa: poratne priče

PRIZORI IZ OBIČNOG ŽIVOTA: ŽIVKO TOPOLAC iz ciklusa: poratne priče

ž. a. r. " al sija ono oko u mraku pa ne da da se dija"
ž. a. r.
” al sija ono oko u mraku pa ne da da se dija”

 

tih se godina jeste

dosta pilo pa čini mi se da te ne slažem

oticalo je dnevno pešes bureta koje vina koje rakije

nije moglo da se stigne da se natoči

a čovek sa rakijom u glavi priča i što ne misli

bilo je počesto neprilika

moram da kažem što je pravo

prodavo sam sve što sam imo pa i dušu đavolu

još mi u san dolazi onaj učiteljicin švaler

prokazo sam ga bez interesa novčanog tek onako

da se osvetim učiteljici

nasmejan i visok zakuca mi noću na prozor

ništa ne kaže samo me gleda

jedino što nisam mogo da prodajem to je moja žena

nije bilo te pare

a potezali su okom svi odreda naročito ovi mlađi

kad se ona proljulja između stolova

pronese one njene sise jurišnice

men samo nešto sekne preko grudi i preko malog stomaka

bar dvared dnevno moro sam da je presamitim

samo mi nadođe i ja suknem za njom u podrum

ona piće toči i ne brani se nikad vlaša nije prelila

tolko je bila vešta

bilo je zavidni i mrzni ljudi tih godina

poprekice me gledali i u mraku vrebali

pa sam i njih prokazivo i tako skido sa vrata

znam da se nisam proslavio al taka vremena teška bila

na svoje nisam lako davo

kružila je priča ko natruni živku topolcu neće daleko

jedino što me sad neka morija uzela pod svoje pa ne mogu da spavam

iziđem usred noći na put a vazduha nema u grudima

pa se opet presabiram

pedeset kila rakije ranke žute od janka tomića

bure vina od vladana mišinca tri bureta od trivuna todorovića

neplaćeno

pa mi odjedama u mraku zasija neko oko

i pravo me nišani u dušu iz onog crnila

zagledam se a ono jednooki radnik toza purić

obešen o dunju krivulju zorom – moj greh

pa drugo oko sija – obešen u varoši pred kafanom – moj greh

pa treće oko sija a ja opet presabiraj

dvanes crni prasića sisančadi moravac rasa od…

al sija ono oko i davi neka ruka čvornovata pa ne vredi

uvatio neki gušljajivac pa ne da duši ni u grudi

ni na nebo…

 

zapisano u kafani kod jagode cukić na rudniku jednanajestog februara, iz usta živka topolca  

ubi ga konj na svetu petku

 

 

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Žika Ranković

Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.