Još samo ova noć
I kraj.
365 dana minu
U uspomene
I Novu godinu
Prostu.
Ko nema nikog
Šaljem mu zagrljaj
I malo nežnosti
Da ne svene
Na nevidljivom
Ponoćnom mostu.
Neka mu ove
Dve želje
Budu odžačar
Što sreću žari
I umesto pisma
Neka mu osvanu
na kućnoj adresi.
A sve što poželi
U novom danu,
Neka mu se
Ostvari
I nek mu se desi.
Sva tuga sveta
I sve što ga boli
Nek ode niz
Snežne bele pruge.
Nek osmeh
Procveta
Umesto tuge.
Nek bukne
Ko kometa
Od zagrljaja
I nek voli.
A kad ga voljenje
Sasvim preplavi.
Iz beskrajne nade
Lepši dani stiće.
Nek zakorači
U Novu godinu
Pun nežnosti
I pun ljubavi
I do svoje zvezde
Jednog dana stiće.
