Kada uveče sa njive dođeš,
i zemlju pod noktima doneseš,
pored česme dvorišne prođeš,
nemoj umor da te ponese
seljačke ruke da opereš,
jedino što imaš
voda da odnese.
Kada uveče sa njive dođeš
i bilo zemlje tada osetiš,
seti se da na njoj si rođen,
da zbog nje se životu svetiš,
a ona ti ne pripada ni toliko,
koliko je pod nogama tvojim dok stojiš.
Kada uveče sa njive dođeš,
i zbog letnjeg sunca kad goriš
težinom dana pogođen,
pomisli, vredi li da se boriš
za prostor sudbinom omeđen
što tvoj biti neće dok postojiš.
