Karlo Astrahan je urednik redovnih programa biblioteke „Milutin Bojić“, programa: „Slobodno kod Bojića“, „Biblioteke u oblacima“, „Čajanka u 7 kod Bojića“ i „Bojićev poetski kutak“. Objavio je roman „Paganska knjižara“ 2009. godine za izdavačku kuću „Evro đunti“. Roman je osvojio čitaoce i doživeo tri izdanja. Idejni je tvorac kultne organizacije „Klub 9“, nastale 2003. godine, koja je izvršila ogroman uticaj na sve kasnije umetničke asocijacije multimedijalnog karaktera. Godine 2011. postao je predsednik Udruženja umetnika Srbije. Osnivač je tradicionalnih vajarskih kolonija u Prolom banji, Sokobanji, Lukovskoj banji i Beogradu. Bio je urednik u „Književnoj reči“ i časopisu „Kult“. Diplomirao je marketing na Ekonomskom fakultetu.
Poznato je da su ljubitelji pisane reči dobro upućeni u program biblioteke „Milutin Bojić“ i da je malo onih koji još uvek ne zna za Vaš program. Za početak, hajde da ih zaintrigiramo i podrobnije upoznamo sa književnim večerima koje uređujete.
Posao urednika programa u biblioteci je prilično zahtevan iz razloga što je u današnje vreme zbog velikog izbora raznih kulturnih, i manje kulturnih dešavanja u drugim prostorima jako teško privući publiku da posećuju biblioteku, a pogotovo je teško da uvećate broj posetilaca i sve to sa malim budžetom. No, da ne zvučim pretenciozno ja sam uspeo u tome. Rezultat toga je Čajanka u 7 kod Bojića-Mediji i književnost, najpopularnija tribina u državi, gde dolaze eminentni umetnici, novinari, izdavači koji uz živu interakciju sa publikom prave nezaboravnu atmosferu . Pomenuću neka imena koja su gostovala: Marčelo, Draža Petrović, Marko Vidojković, Igor Marojević, Vanja Bulić, Gojko Božović, Milo Lompar, Jelena Lengold, Jelica Greganović, Ljuba Bandović,Gorica Nešović, Petar Živadinović, Vojka Pajkić, Dragan Bogutović, Zorana Bokan, Marko Janković, Vlada Džet… Zatim, Bojićev poetski kutak, jedina pesnička tribina u Evropi gde se kroz razgovor pokušava kod pesnika demaskirati tajna njihove inspiracije. Naravno kroz razgovor publika skoro uvek sazna detalje o njihovom privatnom životu, uživajući u delikatnim detaljima priče. Redovna tribina Biblioteke u oblacima je stručna tribina koja okuplja ljude iz bibliotekarstva, prosvete i književnosti, moja draga koleginica Olga Ječmenica i ja smo idejni tvorci te tribine i ujedno je uređujemo i vodimo. Evo to su moje ideje stavljene u službi biblioteke.
Radili ste sa mnogim poznatim ličnostim, između ostalog sa Markom Šelićem Marčelom, Jelicom Greganović, Vanjom Bulićem, Zoranom Dašićem Dašom… Sa druge strane, radili ste i sa mnogim mladim i neafirmisanim piscima. Sa kim je teže raditi?
Lako je raditi sa profesionalcima iz razloga što su oni već ostvareni, uspešni, više nemaju iluzija, dok mladi ljudi pritisnuti snovima, nadanjima i željama znaju da budu nerealni u svojim očekivanjima, ali uvek se nađe rešenje. Uostalom kao urednik programa ja stavljam akcenat na afirmaciju mladih stvaralaca, tako da ništa nije teško ako voliš svoj posao.
Iz godine u godinu mediji nam daju informacije o statistikama po kojima sve manje ljudi čita knjige. S obzirom da provodite dosta vremena u biblioteci i imate uvid u njen rad, da li možete da demantujete ove informacije?
Pa, evo primera, u poslednje tri godine broj mladih članova biblioteke Milutin Bojić je uvećan za nekoliko stotina. To su pre svega srednjoškolci i studenti. Ti mladi ljudi svakodnevno dolaze u biblioteku čitajući, družeći se sa kolegama, a mi im negde ugodimo prijatnom atmosferom. Tako da je moj odgovor da ljudi čitaju, jer čitanje knjiga u današnje vreme je najjeftinija zabava, ali ujedno i najkorisnija.
Kako Vi vidite kulturnu scenu u Srbiji?
Zanimljiva je kulturna scena u Srbiji, ima veliki broj jako talentovanih ljudi koji svojim talentom prevazilaze granice naše države. Koliko je malo novca uloženo u kulturu začuđujuće je koliko imamo kvalitetnu umetničku scenu, mogu slobodno da kažem možda i najbolju u regionu.
Vaš roman „Paganska knjižara“ je doživela tri izdanja.
Moj prvi roman Paganska knjižara je objavljen 2009. godine za tada najbolju izdavačku kuću “Evro Đunti”. Ne mogu da zaboravim jedan detalj… roman se pojavio na sajmu knjiga 27. oktobra 2009. godine u sred nedelje na Svetu Petku. Nakon šest meseci prodao sam prvo izdanje romana, što je uspeh bez presedana za prvi roman koji je pritom bio jako neobičan svojom strukturom, stilom, pa negde i temom. Nakon 15 meseci prodao sam drugo izdanje. Ono što je sigurno da ću uvek biti ponosan na moj prvi roman.
Na čemu sada radite?
Trenutno radim na novom projektu za biblioteku, ne bih da otkrivam detalje, ali verujem da će taj program da bude jako zanimljiv ljudima iz kulture. Ta vrsta programa nikada ranije nije bila organizovana na ovim prostorima. Ako bog da, u januaru 2017. godine biće premijera u biblioteci “Milutin Bojić”. I, polako spremam moj novi roman. On je skoro završen, ima još nekih sitnica u tekstu koje treba korigovati. Moram da pomenem jedan detalj, kuriozitet je da sam roman pisao 8 godina. 2008. godine sam počeo da ga pišem, no kako je vreme teklo tako sam ja upolaganio moje pisanije. Šta da radim, ja sam primer čoveka koji uporno prati svoj san i viziju.
Upoznajte nas sa „Klubom 9“.
Umetnička asocijacija “Klub 9” je moja mladalačka priča iz 2002. godine, ali je potpuno zaživela u oktobru 2003. godine, a već 2004. počela da vrši snažan uticaj na kulturni život prvo Beograda, pa onda i u drugim delovima naše države. Već u maju 2005. godine bili smo u fokusu novinara zbog nesvakidašnje programske inventivnosti, da bi usled te medijske hajke u novembru 2005. godine broj članova “Kluba 9” se popeo na preko hiljadu, a niko od njih nije bio stariji od 45 godina. Nerazdvojni deo “Kluba 9” su bili Biljana Andonovska, Jelica Kiso, Nemanja Đorđević, Bratislav Pejović, Jelena Terzić, itd. “Klub 9” je bila jedina multimedijalna organizacija u regionu čije večeri je pratilo i po više stotina ljudi, recimo u beogradskom SKC-u u donjem klubu, tu je sad “Delfi” knjižara, znalo je da bude i po 250 ljudi na umetničkoj večeri, u “Bitefu” na umetničkim večerima bilo je svake nedelje po stotinak ljudi. Rekord je bio prvi “Face Art” festival u region u organizaciji “Kluba 9” gde je ulaz u “Bitef” bio blokiran ljudima, kažu preko 300 ljudi je bilo prisutno. “Klub 9” je jedina organizacija koja je zajedno sa “Večernjim Novostima” i “Radio Televizijom Srbije” učestvovala u kampanji “Đavolja Varoš-7” svetskih čuda prirode. Ostalo pripada istorija.
Vrlo ste aktivni i kao predsednik Udruženja umetnika Srbije. Jedan od Vaših ciljeva je unapređenje umetničkog stvaralaštva. Koji su drugi ciljevi i da li imate neke projekte?
Udruženje umetnika Srbije je na polju organizacije slikarskih i vajarskih kolonija neprevaziđena na ovim prostorima. Jak uticaj imamo po pitanju razvoja mladih slikara i vajara, imamo dogovore sa umetničkim fakultetima koji svoje najtalentovanije studente šalju na naše kolonije. Imamo jako puno projekata na polju kulture, recimo trenutno najpopularniji projekat je tribina „Kulturni Šok-idoli mladih nekad i sad“. Ta tribina ima odličnu recepciju kod mladih ljudi. Pomenuću da je legenda svetskog i našeg filma, reditelj bez konkurencije gospodin Slobodan Šijan bio gost tribine, pa recimo gosti tribine „Kulturni Šok-idoli mladih nekad i sad“ bili su i Dejan Cukić, Milan Đurđević frontmen Nevernih Beba, Aca Seltik iz Ortodoks Kelta, Aleksandar Gatalica.
Da li je moguća harmonija poslovnog i privatnog života?
U mom slučaju je definitivno moguća. Sa velikim zadovoljstvom radim svoj posao tako da tu pozitivnu energiju nosim i kući.
Šta biste poručili čitaocima portala „Pokazivač“?
Ovo će da zvuči kao kliše, ali je to jedini put koji vodi ka uspehu i zadovoljstvu. Verujte u svoje snove!
