18. Oktobra 2017. | 14:54
Početna / Drugo / Razgovor u četiri oka: Marina Đenadić i Maja Stanković

Razgovor u četiri oka: Marina Đenadić i Maja Stanković

Marina Đenadić je rođena u Beogradu 1983. godine. Očevici u porodilištu u Ulici Narodnog fronta su tvrdili da se odmah nasmejala, čim je kroz prozor ugledala grad. Osmeh i ljubav prema rodnom gradu prate je i danas. Maturirala je u gimnaziji “Sveti Sava” u Beogradu 2002. godine. Iste godine upisala je Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Na katedri Srpska književnost sa južnoslovenskim književnostima, u grupi srpska književnost i jezik diplomirala je 2008. godine. Iste godine na matičnoj katedri upisala je master studije. Master tezu: “Tipološke sličnosti poezije Ranjininog zbornika i usmenog stvaralaštva kraćeg stiha” je odbranila 2009. godine. Iste godine upisala je doktorske studije na matičnoj katedri, na modulu književnost. U periodu 2008-2010 u izdavačkoj kući “BIGZ školstvo” bila je predmetni urednik za srpski jezik i književnost i lektor i korektor udžbeničkih kompleta iz biologije, likovne kulture, informatike itd. U periodu 2011-2013 bila je lematizator, stručni saradnik na elektronizaciji “Novina serpskih” (Službeni glasnik), radila na izradi elektronske verzije onomastičkog rečnika korpusa slavenosrpskog jezika. Bila je lektor i korektor svih udžbenika za osnovnu školu za učenike sa posebnim potrebama – proces inkluzije (2012-2013, Alka skript). Od 2012. godine je programski saradnik, predsednik saveta za književni program Ustanove kulture “Palilula”, uređuje i moderira književne večeri, aktivno prateći književne tokove i književnu scenu. Recezent je na više desetina naslova različitih žanrova, a urednik preko deset naslova, i lektor preko 50, što beletrističkih, što stručnih naslova. U sklopu doktorskih studija izradila je sledeće naučno-istraživačke projekte: Žandrovi stare srpske književnosti: Poslanice u staroj srpskoj književnosti Srpska žitijna književnost-strukturalno tipološke karakteristike. Srpska lingvogeografija i standard; Teorija u proučavanju srpske književnosti: Strukturno-emiotitička analiza “Petrjinog venca” Dragoslava Mihailovića Problem pesničke samosvesti i moderna kritičkoteorijska misao: Fenomen epifanije u poeziji Rastka Petrovića; Poetika usmene književnosti: Folklorni kod u simulakrumu Rastka Petrovića. I dalje veruje ljudima i veruje u ljude, tvrdoglavo smatrajući da još uvek važi princip harmonije. Zaposlena kao bibliotekar u Biblioteci grada Beograda.

10256885_10204798647428026_2626729491174644632_n

Kao urednik, recezent i lektor, potpisali ste preko pedeset naslova. Da li Vam je neka od tih knjiga postala posebno draga?

Ne mogu zaista da izdvojim nijednu. Prosto svaka je jedinstvena, a i različiti vidovi rada su u pitanju. Rad na udžbenicima podrazumeva jedan poseban vid motivacije uz elemente pedagoškog pristupa, svakako i ogroman trud, umešnost i znanje. Direktan rad sa individualnim autorima omugućava veći stepen kreativnosti, međusobnu interakciju, pa je po tom pitanju specifičan. Posebno interesantno je raditi na zbornicima u kojima je zastupljeno po više stotina autora iz celog regiona. Tom prilikom pored estetske funkcije poezije ili proze, potpuno spontano se konstituiše socio-psihološka slika i kada se knjiga objavi i uzmete je u ruku, satisvakcija je ogromna, jer ste time materijalizovali da su književna, a verovatno i druga dela, artefakt jednog vremena.

Da li više uživate radeći na poeziji ili proznom delu?

Podjednako. Književi rod ne predstavlja ništa sam po sebi, postoje samo dela koja su određenog kvaliteta. Na osnovu tog kvaliteta pravim izbore.

Otkrijte nam, da li Vi privatno pišete?

Da. Ponekad, kada imam inspiraciju.

Između Vas i knjige postoji neka neraskidiva veza. Da li knjige prate Vas ili Vi pratite knjige?

Uzajamno se pratimo (smeh). U tome i jeste tajna te neraskidive veze. Šalim se, mada ima i dosta istine i u ovome. Naravno da kao filolog i bibliotekar pratim književnu produkciju kod nas i u svetu… Svakako ja više „pratim knjige“, iako je ovo neologizam, nego one mene, jer je to nemoguće.

Šta mislite o položaju autora u Srbiji?

Vrlo je nezavidan. Po zvaničnim propisima autorski honorari su u većini slučajeva neadekvatni uloženom trudu, radu, znanju i umeću. Nadam se da će se u budućnosti to popraviti i da će biti bolje.

1655950_761740560523842_1555888879_n

Da li ste još uvek moderator književnih večeri u Ustanovi kulture „Palilula“? Koliko su promocije knjiga važne za autore, a koliko za Vas?

Nisam. Bila sam na čelu saveta za književnost te ustanove kulture od 2011. do početka ove godine. To je sjajan tim: Rastko Jevtovič, Tamara Vučenović, Voja Milin i ja. U tom periodu smo se trudili da beogradskoj publici omogućimo susrete sa svetski poznatim autorima, ali da doprinesemo i razvoju književne scene kod nas. Sudeći po reakcijama, dosta smo uspevali u tome. Mislim da je to veoma značajno za autore, ali i razvoj književnosti, a samim tim i jedne kulture. Nadam se da će u budućnosti neki novi tim nastaviti tim putem…

Koliko ste Vi zadovoljni odzivom publike na književnim večerima?

Nisam oduševljena. Crno-bela je slika te statistike, a opet nije ni jednostavna. Ne može se reći da ljudi dolaze da ono što je popularno u masovnim medijima, naprotiv, vrlo su bile posećene i akademske debate i tribine, izgleda da posetioci moraju da osete neku dodatnu motivaciju da bi došli, a to nije samo delo ili autor, presudniji je krug ljudi koji oni smatraju da će sresti te večeri ‒ zvuči šašavo, ali zaista je tako.

Možete li nam nešto reći o Vašim daljim profesionalnim planovima i da li trenutno radite na nečemu?

Ja ne planiram, smatram da je to gubljenje vremena. Obično imam ideje koje gledam da pretočim u dela… A ideja je mnogo… Neke mogu podelite sa vama. Smatram da je mreža biblioteka u gradu na čelu sa Bibliotekom grada veliki potencijal i da su veoma važan činilac, kako obrazovno-vaspitnom, tako i u kulturološkom smislu i da veoma uspešno i kvalitetno obavljaju tu svoju funkciju. Zaista mi je čast i zadovoljstvo što mogu da se poslovno razvijam u takvoj instituciji i okruženju, pa je jedna od ideja da se usavršavam na tom polju… 

Šta biste poručili čitaocima portala „Pokazivač“?

Neka svako pronađe svoj pravac i smer i neka ga sledi. Još važnije je da pritom odrede fokus… Znam da ovo nije jednostavno, ali ko postigne, uživa. Svakako, čitanje, pa i pisanje može dosta pomoći u ovoj potrazi.

1412443_670497859648113_1560924179_o

 

 

 

Share on FacebookNovakujem

O autoru: Maja Stanković

Maja Stanković
Vranjanka, koja se svakog dana lati olovke i papira i stvara, jer njen unutrašnji žar za pisanje nikada ne jenjava. Objavila je dve knjige, roman "Posle svega" i zbirku poezije "Budne uspomene". Zastupljena je u mnogobrojnim zbornicima.