18. Oktobra 2017. | 14:54
Početna / Knjige / Razgovor u četiri oka: Tanja Radojević i Maja Stanković

Razgovor u četiri oka: Tanja Radojević i Maja Stanković

Tanja Radojević se još kao gimnazijalka bavila pisanjem, te je kao gost „Udruženja srpskih pisaca Švajcarske“ svoje radove objavila u zbornicima „Zaveštanja 2014“ i „Zaveštanja 2015“. Ove godine je objavila svoju prvu zbirku poezije „Vidimo se ujutru“. Bavi se slikarstvom i fotografijom. Predsednik je Srpskog kulturnog društva u Cirihu. Član je i ton majstor srpskog „Radio Mladost“. Član je Upravnog odbora „Srpskog kulturnog saveza Švajcarske“, sekretar „Udruženja srpskih privrednika u Švajcarskoj“ i blagajnik „Udruženja srpsko – švajcarskog prijateljstva Arčibald Rajs“.

15205816_10210857097612341_1034881475_o„Vidimo se ujutru“ je Vaša prva zbirka poezije. Recite nam nešto više o knjizi i otkrijte nam koliko dugo su nastajale pesme?

Moja prva knjiga pod nazivom „Vidimo se ujutru“ u izdanju „Kreativne radionice Balkan“ je zbirka ljubavne poezije. Nastajala je moram da priznam jako dugo, jer su sve te pesme pisane u određenim trenucima mog emotivnog stanja. Stanje sreće ili tuge na primer. Zbirka je jako mala u odnosu na period nastajanja ali moram da kažem da ovog puta nisu svi radovi ušli u zbirku. Ostalo je nešto i za narednu knjigu.

Ono što je interesantno jeste da i Vaša majka piše poeziju i da ste pesme ujedinile u jednu knjigu sa dva naslova. Kako ste došli na tu ideju?

Moram da priznam da ja nisam imala nameru da izdajem knjigu niti da objavljujem svoje stihove. To je bilo nekako pisano za mene, neka vrsta ventila za  preživljavanje tih nekih trenutaka u životu. Na nagovor majke sam ipak odlučila da zajedno izdamo zbirku poezije. Ideja da knjiga ima dva naslova i da budu dve knjige u jednoj je nastala u biblioteci „Milutin Bojić“ u Beogradu, a glavni krivci za to su filolog Tatjana Janković moja draga prijateljica i Stevan Krstec Starčinski glavni urednik izdavačke kuće „Kreativna radionica Balkan“.

15184042_10210857097092328_1918262890_o
Karlo Astrahan, Tanja Radojević i Violeta Aleksić

Vi se bavite i slikarstvom. Da li ste izlagali svoje slike ili slikate samo „za svoju dušu“?

Da, slikarstvom se bavim od 2004. godine. Kod mene je sve nekako na početku bilo za moju dušu da bi na kraju ipak ugledalo svetlost dana i predstavljeno publici. Dugo sam bila član udruženja srpskih slikara u Švajcarskoj „Uroš Predić“ tako da sam sa njima imala na desetine izložbi, a onda sam se pre nekoliko godina ohrabrila i imala samostalnu izložbu slika i fotografija u francuskom delu Švajcarske i moram da se pohvalim da sam dobila pozitivne kritike. 

Pored poezije i slikarstva kod Vas je prisutna i ljubav prema fotografiji.

Ljubav prema fotografiji je nastala sasvim slučajno. U ovoj eri tehnike i mobilnih telefona sve je počelo fotografisanjenjem nekog lepog detalja, sa željom da se ovekoveči neki zanimljiv trenutak, a onda sam rešila da kupim dobru kameru i da krenem da to radim onako malo profesionalno i kvalitetnije. Najviše volim da fotografišem prirodu, tako da nekada noću ili rano ujutru volim da zabeležim neki detalj u prirodi, izlazak sunca, mesec… U principu sve što mi se u datom momentu učini zanimljivim volim da zabeležim.

Kako vidite kulturnu scenu u Srbiji i koliko su čitani naši pisci u Švajcarskoj?

Mislim da je naša kulturna scena jako bogata i da ima tradiciju. Naš narod voli da pročita dobru knjigu, pogleda dobru predstavu, operu, koncert i jako mi je drago da je tako. I u Švajcarskoj naši ljudi neguju kulturu i rado odu u pozorište, na koncert… Knjige su svakodnevnica u Švajcarskoj, kako kod naših ljudi tako i kod Švajcaraca, tako da dok se vozite vozom do posla možete da vidite kako svi oko vas „ubijaju“ vreme u vozu čitajući knjigu. Naši pisci su čitani u Švajcarskoj jer znam dosta mojih prijatelja koji se iz Srbije vraćaju sa puno knjiga, kako naših tako i stranih pisaca.

Predsednik ste Srpskog kulturnog društva u Cirihu. Koje su Vaše aktivnosti i najveći problemi?

Aktivnosti Srpskog kulturnog društva, kako mu i samo ime kaže je kultura. Prošlog vikenda smo proslavili 25 godina postojanja. Mnoge poznate ličnosti iz sveta srpske kulture su bili naši gosti, akademici, profesori, istoričari, glumci. Zbog svih tih gostiju i naših aktivnosti društvo je dobilo ime „Hram srpske kulture u Švajcarskoj“. Nije lako biti predsednik takvog jednog društva koje ima tradiciju ali i istoriju srpske kulture. Najveći problem je opstanak u današnje vreme kada sve može da se vidi, pročita na internetu i kada su mladi sve manje zainteresovani za ovakvu vrstu okupljanja i druženja. Ipak, uspevamo da svojim radom ipak privučemo sve željne naše kulture, od lepe pisane reči pa do pozorišnih predstava.

Pored umetnosti Vi se bavite i društvenim radom.

Društveni rad je za mene isto neka vrsta ljubavi. Volim da se družim sa ljudima i ako mogu negde nešto da pomognem to i učinim. Tako sam se zadnjih godina malo više aktivirala pa sam član u više upravnih odbora u našim srpskim udruženjima i to me čini jako srećnom i zadovoljnom. Želim da na taj način doprinesem da se naša zemlja i naš narod što bolje predstavi Švajcarcima. Ove godine se obeležava sto godina diplomatije izmedju Srbije i Švajcarske i to je jedna jako lepa priča i prilika da se mnogim manifestacijama predstavimo Švajcarcima, našom kulturom i tradicijom koja je jako lepa i duga. Biti deo te priče u stranoj zemlji je za mene velika čast i ponos.

15204240_10210857096652317_1457976177_oVeliki užitak Vam pruža i rad na „Radiju Mladost“.

Da. „Radio Mladost“ je takođe jedna jako lepa priča koja traje 19 godina u koju sam ja ušla pre godinu ipo dana. Rad u radiju je takođe način da se naša srpska reč, priča o našoj zemlji i našoj kulturi čuje širom sveta. Naša glavna i odgovorna urednica i njena zamenica Violeta Aleksić to odlično rade i moram da kažem da su moji uzori i moja podrška u radu na radiju.

Da li trenutno radite na nečemu i koji su Vaši planovi?

Iskreno ne volim mnogo unapred da planiram ali neke ideje i želje postoje, da naredne godine ako stignem izdam novu knjigu, da se vratim slikanju jer sam napravila veliku pauzu, a i sviranju violine jer sam i to zapostavila a meni je muzika kao umetnost nekako na prvom mestu. Ono što mi je najvažnije u životu je zdravlje tako da kad je to u redu onda je lako planirati.

Gde ljubitelji poezije mogu kupiti Vašu knjigu?

Za sada koliko znam knjiga se može naći u izdavačkoj kući „Kreativna radionica Balkan“ i na promocijama kada ih budem imala u našoj lepoj Srbiji, a svi ćete biti blagovremeno obavešteni putem društvenih mreža i putem medija.

Šta biste poručili čitaocima portala „Pokazivač“?

Budite svoji, radite ono što volite i verujte u sebe i u ljubav.

15151127_10210857095892298_1295300924_n

Share on FacebookNovakujem

O autoru: Maja Stanković

Maja Stanković
Vranjanka, koja se svakog dana lati olovke i papira i stvara, jer njen unutrašnji žar za pisanje nikada ne jenjava. Objavila je dve knjige, roman "Posle svega" i zbirku poezije "Budne uspomene". Zastupljena je u mnogobrojnim zbornicima.