Oduvek sam se divio tvom skladu
Tražeći u molitvama za tebe blaženstvo,
Slično zvuku koji budi osuđeniku nadu
Znam da si ti moje savršenstvo.
Tih ko suncokret okrećem srce suncu
A ono me greje očima nalik na tvoje,
Ko grč za slobodom na usni beguncu
Ti nestaješ stapajući se u nebeske boje.
Suludo je meriti vreme ako te nije,
Čemu rođendani i patetika slave,
Bolje se roditi kao drvo iznad provalije
Nego hodati bez tebe, srca i glave.
Otuda nije čudo što ovako suludo gorim
I pepeo sebe rasipam ko rane,
Ako se u nekom času ponovo stvorim
Voleo bih da budem cvet ili lane.
I zato baš volim obljesak tvog lika
I drhtaj kad mineš niz misao laku,
Kao usred leta od jelena rika
Uhvaćena čežnjom u mom raskoraku.
Ne žalim što nije potrajalo duže
Nisam imo ništa osim jadne prnje,
U krvi sam za te zasadio ruže,
A sebi sam večno ostavio trnje.
