12. Novembra 2019. | 04:51
Početna / Mesečina / Sara Jekić: Soba bez mirisa

Sara Jekić: Soba bez mirisa

Još ponekad zakoračim tamo
odakle sam pognute glave
jednom istinski želela da odem.

I sve je isto
u toj praznoj sobi bez mirisa,
u kojoj nema ničega i
nema nikoga.

Tišina je jednom i nikad više
odsvirala svoje,
dok su zidovi pamtili reči dodira,
a prozori gledali u daljine
opijeni njihovom neuhvatljivošću.

Plafon pamti oči od čemera
u kojima, takođe, nema ničega,
sem praznine;
dve tužne jame bez dna.

Tamo više nema mesta za maštanje;
nema sna.
Ostalo je samo nemilo sećanje
i glad neutoljena.

Tvoj me pogled jedino
proganja u toj sobi, ali i izvan nje.
Sva lica imaju tvoje oči
iz kojih vrišti nerazumevanje.

Vreme je da odem i ugasim svetlo.
Uspomene, želim vam laku noć;
znam da se plašite, ali zatvoriću vrata
da ne čujem prokleto: “Upomoć!”

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Sara Jekić

Sara Jekić
Rođena sam u Prištini 18. 5. 1996. godine. Trenutno živim u Prokuplju. Studiram srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Moje pesme su zastupljene u nekoliko zbornika, a imam i objavljenu zbirku pod nazivom "Samo se očima iskreno voli" u izdanju Presinga.